Porodica Ane Frank, autorke čuvenog dnevnika, koja je umrla u holokaustu, pokušala je da se useli u SAD, a kasnije u Kubu, pokazuju istraživanja.
Njihovi napori su ometeni američkom restriktivnom imigracionom politikom, birokratijom i izbijanjem Drugog svetskog rata.
Kuća Ane Frank u Amsterdamu je danas saopštila da dokumenti ukazuju kao je Anin otac Oto dva puta pokušao da nabavi porodici potrebna dokumenta da ide u SAD, a kasnije je podneo zahtev za kubansku vizu.
Pokušaji da pobegnu od nacista bili su uzaludni i porodica se potom sakrila u Amsterdamu 6.jula 1942, tačno pre 76 godina.
“Primoran sam da tražim iseljenje i koliko vidim AMERIKA je jedina zemlja u koju bi mogli da odemo“, napisao JE Oto Frank na engleskom jeziku prijatelju u SAD 1941. godine.
Njegovi napori da odvede porodicu iz Holandije u SAD izgleda su počeli još 1938. godine, kada je nacistička Nemačka anektirala Austriju i deo Čehoslovačke.
Dokumenti i molba za vizu uništeni su prilikom namačkog bombardovanja američkog konzulata u Roterdamu dve godine kasnije.
Čak i da se to nije desilo, useljenje u SAD bilo bi teško jer je hiljade ljudi tražilo tamo utočište svake godine. Kada je rat izbio 1939. Vašington je godišnje izdavao manje od 30.000 viza. Kasniji pokušaj 1941. nije uspeo jer su svi američki konzulati u Evropi od okupacijom Nemačke bili zatvoreni, uključujući Holandiju.
Porodica se skrivala više od dve godine za vreme rata i tada je Ana napisala dnevniik. U avgustu 1944. je otkrivena i deportovana u Aušvic.
Samo je Oto Frank preživeo rat, a Ana i njena sestra su umrle u logoru Bergen-Belzen. Ana je tada imala 15 godina.
Njen otac je posle rata objavio dnevnik koji je postao simbol nade i preveden je na desetine jezika.
