Sveti velikomučenik Prokopije je hrišćanski svetitelj iz 4. veka, rođen u Jerusalimu. Prvobitno ime bilo mu je Neanije i bio je vojvoda u službi cara Dioklecijana.

Prema legendi, u vreme progona hrišćana, Dioklecijan je odredio Neanija da s jednim odredom vojske ide u Aleksandriju i tamo zatre hrišćane. Međutim, na tom putu, Neaniju se javio Bog pokazavši mu u vazduhu ogromni krst.

Prokopije Jerusalimski
Wikipedia

Taj doživljaj potpuno je obrnuo i promenio život vojvode Neanija. On je izradio isti krst kakav je video u proviđenju i umesto da krene u progon hrišćana, vojsku je poveo u oslobađanje Jerusalima.

U sveti grad je ušao kao pobednik, ali je izveden pred sud zbog priznanja da je hrišćanin. Po priči, pred sudijama je skinuo svoj pojas i mač rekavši da je on samo vojnik Hristov.

Posle velikih mučenja ovaj bivši vojnik je bačen u tamnicu, gde mu se javi opet Gospod Isus Hristos, koji ga i krsti i nadede mu ime Prokopije.

Jednog dana dođoše mu na tamnički prozor 12 žena i rekoše mu: “I mi smo sluškinje Hristove.” Optužene za ovo one behu bačene u istu tamnicu, gde ih Sveti Prokopije učaše veri Hristovoj, a naročito tome kako će primiti venac mučenički. Zato se u činu venčanja bračnih pominje Sveti Prokopije, pored cara Konstantina i Jelene.

Tih 12 žena beše potom strašno mučeno. Gledajući njihove muke i hrabrost majka Prokopijeva takođe poverova u Hrista, te svih 13 budu pogubljene.

Kada Sveti Prokopije bi izveden na gubilište on diže ruke prema istoku i pomoli se Bogu za sve bedne i nevoljne, sirote i udove, a naročito za Crkvu, da uzraste i rasprostre se i da Pravoslavlje sija do skončanja vremena. Legenda kaže da mu je u tom trenutku sa neba javljeno da će njegova molitva biti uslišena nakon čega je ovaj svetac mirno i srećno pošao na gubilište.

Iako u crkvenom kalendaru nije crveno slovo dan Svetog Prokopija veoma je poštovan u Srbiji. Ovaj svetitelj spada u red “ognjenih svetaca” u koje se ubrajaju još i Sveti Ilija i Ognjena Marija.

Tradicionalno, smatra se da ovaj dan nije dobar za kupanje u rekama i drugim tekućim vodama. Kaže se “Ni u goru, ni u vodu”.

Slično, pošto je reč bila o blagom svecu koji je uvek video samo ono najbolje u ljudima, na današnji dan se izbegavaju svađe i psovanje što se naročito dopada mamama koje ove dobre navike i inače pokušavaju da usade deci.

Zbog činjenice da se njegovo ime pominje prilikom sklapanja bračne zajednice, u nekim krajevima se veruje da je ovaj dan pogodan za svadbe, jer Sveti Prokopije danas pohodi i blagosilja mladence.

Osim novopečenih bračnih drugova, Sveti Prokopije se smatra i zaštitnikom dece, a kao svog patrona slave ga kamenoresci i bunardžije.