Džon Patrik O’Nil rođen je 1952. godine i od detinjstva je želeo da postane specijalni agent Federalni istražni biro (FBI). Gledao je sve moguće filmove i serije koje su prikazivale rad u čuvenom Ef-Bi-Aju i bio presrećan kad je uspeo, nakon diplomiranja, da se zaposli u sedištu Biroa u Vašingtonu – najpre kao službenik za otiske prstiju, a potom kao turistički vodič. Kasnije je diplomirao i na administraciji pravde, a magistrirao na forenzici.

Preko petnaest godina O’Nil je radio na slučajevima vezanim za organizovani kriminal, zloupotrebu položaja, ali i za strane kontraobaveštajne službe. Promovisan je 1991. godine i tad je dobio premeštaj u Čikago, gde je oformio posebnu jedinicu u cilju promovisanja bolje saradnje između obaveštajnih jedinica, ali i između FBI i lokalne policije.

U NAPADU 11. SEPTEMBRA poginule su hiljade, ali NESTANAK JEDNE DOKTORKE i dalje je NAJVEĆA MISTERIJA tog dana

Džon Patrik O’Nil, foto: Wikipedia

PRVI RADNI DAN JE BIO BURAN

Po povratku u Vašington, 1995. godine, O’Nil je promovisan u šefa odeljenja za borbu protiv terorizma. Već prvog radnog dana prijatelj i kolega Ričard Klark obavestio ga je da je u Pakistanu pronađen Ramzi Jusef, terorista koji je 1993. napao Svetski trgovinski centar. Tom prilikom ubijeno je šestoro i ranjeno više od hiljadu ljudi, a taj napad vremenom je postao O’Nilova opsesija.

Istražujući i prikupljajući informacije kako bi se koordinisalo uspešno hapšenje i isporučivanje Jusefa, zaintrigirani O’Nil sakupio je mnogo podataka o islamskim militantnim snagama.

Naredne dve godine uporno je upozoravao Ameriku da postoji sve veća pretnja od islamista, kao i da i u samim Sjedinjenim Državama postoje terorističke ćelije spremne na delovanje.

Januara 1997. postao je zadužen za FBI-evu diviziju koja se stara o nacionalnoj bezbednosti. Vodeći najveće i najprestižnije terensko odeljenje Biroa, Džon Patrik O’Nil već 1998. fokusira se na Osamu Bin Ladena, formirajući posebno odeljenje za istraživanje delovanja Al Kaide.

Te iste godine, u avgustu mesecu, bombardovane su dve ambasade SAD – u Najrobiju i u Dar es Salamu. Zbog ogromnog znanja o terorističkoj mreži Osame bin Ladena O’Nil je preuzeo vođenje istrage o ovim napadima i time formirao poseban šablon za uspešno istraživanje međunarodnog terorizma širom sveta.

DAN KADA JE UBIJENO SKORO TRI HILJADE LJUDI: Otkriveno kako je DŽORDŽ BUŠ reagovao na napad na Ameriku

Bin Laden
Osama Bin Laden, foto: Beta

OPSESIJA ZVANA OSAMA

Veliki prijatelj Džona O’Nila bio je producent TV kuće ABC News, Kris Išam, čovek koji je uspeo da ugovori intervju sa Osamom bin Ladenom. Džon Miler je 1998. poslat da uradi intervju sa vođom Al Kaide, a O’Nil ga je prethodno instruisao kako i koja pitanja da postavlja Bin Ladenu. Miler je došao do Islamabada u Pakistanu gde je prebačen preko granice i odveden u Al Kaidin kamp u blizini Kandahara. Postavljao je pitanja na engleskom, Osamin prevodilac ih je prevodio na arapski i Bin Laden je odgovarao – ali Mileru niko nije prevodio odgovore, tako da on nije znao šta mu je sve vođa tada najozloglašenije terorističke organizacije ispričao tokom intervjua.

Pošto je intervju emitovan na televiziji, O’Nil je nagovorio svog prijatelja Išama da mu da “sirovu” verziju snimka kako bi mogao da je “secira” i proučava.

CIA ODBIJA DA DELI INFORMACIJE

Iako je skoro ceo radni vek posvetio tome da unormalizuje odnose obaveštajne agencije i federalnog biroa, O’Nil nije uspeo da probudi ljude u CIA i da ih natera da sa njim dele informacije.

Isprovociran time što FBI ne može da uspostavi saradnju sa Centralnom Obaveštajnom Agencijom, poslao je svog bliskog saradnika Marka Rosinija da radi u CIA odeljenju koje se bavilo Bin Ladenom i da ga obaveštava i prenosi mu informacije.

Kada je CIA saznala da su Bin Ladenovi saradnici Navaf Al-Hazmi i Halid Al-Midar dobili vize i doleteli u SAD, Rosini i njegov saradnik pokušali su da prenesu tu informaciju O’Nilu ali ih je šef odeljenja Ričard Bli sprečio u tome.

Ispostaviće se da su Al-Hazmi i Al-Midar došli u SAD gde su prošli instrukcije i naučili da voze avion, kako bi 11. septembra 2001. godine oteli Boing američke aviokompanije na letu 77.

Otkriveno šta stoji u NIKAD OBJAVLJENOM poglavlju izveštaja o napadu na “Kule bliznakinje”

Halid Al-Midar i Navaf Al-Hazmi, foto: Dnevno.rs/Kolaž

ISPADI DŽONA O’NILA

Ugled Džona Patrika O’Nila vremenom je slabio usled raznih ispada koji su mu se događali. Izgubio je biroov mobilni telefon i PalmPilot na kome su bili bitni podaci, ukradena mu je torba sa osetljivim dokumentima…

Uz to, katolik i otac dvoje dece rastao se od žene i istovremeno se zabavljao sa dve devojke koje nisu znale da ima porodicu, niti su znale jedna za drugu, a kojima je govorio da će ih oženiti.

Vremenom je O’Nil upao i u dugove jer njegova plata nije uspevala da izdrži silne skupe poklone koje je darivao svojim partnerkama, kao ni izlaske sa kolegama.

GODINA KOJU CELA PLANETA PAMTI

Početkom 2001. godine nacionalni koordinator za bezbednost, zaštitu infrastrukture i borbu protiv terorizma Ričard Klark rešio je da da ostavku i insistirao je na tome da je O’Nil prava osoba koja treba da ga zameni.

Plašeći se da će Njujork Tajms pisati o incidentu u kom mu je ukradena torba sa dokumentima, O’Nil je odbio Klarkovu ponudu i rešio da se povuče iz Biroa, iako je unutrašnja istraga dokazala da su torbu ukrali lopovi povezani sa serijskim krađama po hotelima i da pomenuta dokumenta nisu ni dotakli.

Džon O’Nil je dobio dobro plaćen posao u privatnom sektoru – kao šef obezbeđenja Svetskog trgovinskog centra.

Napad na Svetski trgovinski centar, foto: Wikipedia

DAN KADA JE AMERIKA PARALISANA U UŽASU

O’Nil je počeo da radi na svom novom radnom mestu 23. avgusta 2001. godine, u velikoj kancelariji u Južnoj kuli.

Nekoliko dana kasnije pohvalio se svom prijatelju Krisu Išamu da je počeo da radi u Svetskom trgovinskom centru i Išam se našalio da je to dobro jer “bar ga neće ponovo bombardovati”.

Ploča sa imenom Džona O’Nila, foto: Wikipedia

Ipak, Džon O’Nil nije bio ubeđen u to.

Verovatno će pokušati da završe ono što su započeli – rekao je tada.

Sudeći prema izjavama svedoka, O’Nil je koordinisao evakuaciju na jednom od gornjih spratova… Poslednji put je viđen na 49. spratu, malo pre nego što se Južna kula Svetskog trgovinskog centra zauvek srušila.

Njegovi ostaci pronađeni su istog dana i sahranjen je na groblju u Nju Džerziju, a njegovo ime ugravirano je na ploči N-63 u okviru memorijalnog centra “11. septembar”.