Spinalonga je danas nenaseljeno ostrvo na svega nekoliko stotina metara od severoistočne obale Krita. Nekada je bilo poluostrvo.

U prošlosti je bio pod vlašću Venecije – 1579. godine su na ruševinama akropole Mlečani izgradili svoju tvrđavu koja je služila za obranu od Turaka sve do 1715. godine. Upravo oni su od mesta i napravili ostrvo prekidajući vezu sa kopnom.

Ipak, mesto je napoznatije po svojoj mračnoj istoriji u prvoj polivini 20. veka kada je Spinalonga postalo kolonija obolelih od lepre.

Wikipedia/Dieter Mueller

U tu je svrhu korišteno od 1903. do 1957. godine. I danas, kada se iskrcate sa broda kojim dođete na ostrvo, prolazite niskim i dugim tunelom, koji je poznat pod nazivom Danteova kapija. Taj naziv je dat u čast pisca “Pakla” jer oboleli od lepre nisu znali šta će biti sa njima, a povratka nazad nije bilo. Zaplašeni bolešću i pričama koje su kružile, lokalci su mesto zvali “Ostrvo prokletih”.

Wikipedia

Ipak, svi oni koji misle da je ovo bilo mesto gde su zaraženi gubom ostavljani da umru, zaboravljeni od svih, grdno se varaju! 

Bolesni su ovde živeli u najboljim mogućim uslovima, obzirom na okolnosti. Redovno su im dopremane namirnice, lekovi, sveže povrće i voći. Zahvaljujući Englezima, na Spinalongu je dopremljen i generator, te je ostrvo prvo na tom području imalo električnu energiju. Jednom nedeljno održavane su pozorišne predstane, a radio je i bioskop.

Zabeleženi su i slučajevi zdravih ljudi koji su, poterani bedom, krišom dolazili na ostrvo kako bi tu živeli.

Ovaj redak snimak iz 1935. svedoči o životu na Spinalongi dok je ostrvo bilo naseljeno bolesnima:

Poslednji stanovnik ostrva, sveštenik, napustio je Spinalongu 1962. godine. Najmanje jednom godišnje, zbog uspomena koje ih vežu za ostrvo, ovo mesto poseti i nekolicina izlečenih, od kojih su neki živi još i danas.