Iako se to, bar po trenutnim vremenskim uslovima u Srbiji ne bi moglo reći, od juče, pa sve do Ćirilovdana, 28. jula, nastaje period koji se u narodu zove Gorešnjaci – najtopliji dani u toku godine, vreme kada vladaju velike vrućine.

Ima krajeva u Srbiji gde narod veruje da ovaj period traje sedam dana – od praznika arhanđela Gavrila do Svetog Ilije koji se obeležava 2. avgusta, a svi sveci koji se slave u međuvremenu nose pridev – ognjeni.

U ove dane prete požari i paljevine, ne radi se u polju da usevi ne bi sagoreli od sunca, ne ulaze se u vinograde, a tek uveče se odlazi u bašte. Ne sadi se, niti se bere.

Negde kažu da za vreme Gorešnjaka orlovi i ptice ne piju vodu i zato tužno pište u vazduhu.

U nekim krajevima Srbije na Gorešnjake gledaju kao na drevna magijska bića koja žive u šumama i samo u ovom periodu, zbog vrućine, izleze odande i krenu prema potocima i rekama gde dave ljude ako ih zateknu tu.

Zato tokom ovog perioda, iako je toplo, majke zabranjuju deci da se kupaju. U Homolju tvrde da se tada uznemire vodeni demoni i hvataju neoprezne koji priđu blizu vode, pa je se zato do Svetog Ilije treba kloniti, a nikako im ne prilaziti noću jer su tada ova bića najaktivnija.