Aldo Moro bio je italijanski političar i premijer u dva mandata, ali koliko god bio dobar ili ne, uspešan ili neuspešan u svom vođenju zemlj, u istoriji nije zapamćen tako već kao čovek kome je sopstvena država okrenula leđa i žrtvovala ga. Aldo Mora to je koštalo glave!

 

Aldo Moro je od 1948. godine bio poslanik je u Predstavničkom domu parlamenta Republike Italije. Istoričari ga danas smatraju najozbiljnijim posleratnim italijanskim političarom. Bio je profesor kaznenog postupka na univerzitetu u Bariju i kasnije u Rimu i važio za jednog od najvećih pravnika u toj zemlji. 

U nekoliko saziva vlada bio je ministar, a u dva navrata i premijer Italije. Pripadao je redovima demohrišćana i to struji koja je zagovarala saradnju sa socijalistima i komunistima.

Misterija ‘nestanka veka’: Australija je 1967. IZGUBILA PREMIJERA i do danas ga nije pronašla

Bio je jedan od protagonista modernijih političkih saveza u Italiji, a na međunarodnom planu pristalica dobrosusedskih odnosa sa svim državama uključujući i tadašnju SFR Jugoslaviju.

Ipak, ništa od ovoga nije danas presudno kada se pominje ovaj političar jer ime Aldo Mora vezuje se samo za jedan, tragičan događaj – njegovu otmicu i kasnije ubistvo!

Premijer kome je sopstvena država okrenula leđa

U rano jutro 16. marta 1978. prvak italijanske Demohrišćanske stranke i uspešni političar Aldo Moro, izašao je iz svoje kuće i krenuo u Parlament kako bi formirao novu vladu, prvi put temeljenu na istorijskom sporazumu demohrišćana i komunista kako bi se suočio s tada teškom ekonomskom situacijom u Italiji.

Nije daleko stigao – u vojnički preciznoj akciji, pet Morovih telohranitelja je ubijeno za manje od minuta, a političar je otet i odveden u nepoznatom pravcu.

 

Aldo Moro u zatočeništvu, Foto: Wikipedia

Već sutradan, ostavljena je poruka Crvenih brigada, ekstremne levičarske organizacije, u kojoj je objašnjeno kako ta teroristička organizacija preuzima odgovornost za otmicu. Kao dokaz da je Moro živ, poslana je fotografija na kojoj je bio on, a iza njega je jasno mogao da se vidi zastava Crvenih brigada.

Senzacionalno otkriće: Ispod obeliska pronađena MUSOLINIJEVA PORUKA BUDUĆIM GENERACIJAMA

Italija je bila na nogama. Političara su tražili svi, a potraga je trajala dan i noć, ali bila je bezuspešna. Vreme je prolazilo, ali ni otmičari nisu sedeli besposleni.

Crvene brigade su nakon otmice u više navrata slale svoje zahteve vladi, ucenjujući je Morovim životom. Oni su se gnušali nagodbe komunista sa demohrišćanima videći u tome opasnost otupljivanja oštrice radničkog pokreta. Tražili su oslobađanje njihovih uhapšenih članova u zamenu za Moroov život. Vladajući demohrišćani uporno su odbijali pregovore.

Zvanična Italija zanemarila je sve ozbiljnije pretnje terorista da će Moro, ako se ne pristupi pregovorima, biti likvidiran.

Moro je nastavio da piše – vladi, političkim vođama, glavnom sekretaru UN Kurtu Valdhajmu, svojoj porodici, čak i papi Pavlu VI. Na njegove poruke iz zatočeništva, u kojima preklinje svoje kolege i prijatelje demohrišćane za spas, vlada je odgovorila angažujući psihopatologa Franka Ferakutija, koji je izjavio da Moro pati od stokholmskog sindroma, prihvatanja otmičara.

Treba znati da nijedan demohrišćanin nikad nije javno izrazio sumnju u ovu tvrdnju. Namera je bila očita –  diskreditovati Mora u očima javnosti.

Tragičan kraj

 

Telo Aldo Mora pronađeno na ulici na pola puta između štaba demohrišćana i komunista, Foto: Wikipedia

Ujutro 9. maja sramotna vladina politika urodila je tragičnim plodom – Aldo Moro je nađen mrtav u kolima, u rimskoj ulici Kaitani, koja je, simbolično, na pola puta između štaba demohrišćana i komunista.

Crvene beretke osudile su premijera na smrt.

Ljubavna priča koja je postala skandalozna afera: Musolinijeva ćerka bila je U VEZI SA KOMUNISTOM

Usledila je velika akcija hvatanja pripadnika Crvenih brigada. Samo između decembra 1981. i marta 1982. uhapšeno ih je više od 200. Crvene brigade su razbijene. Ubica Prospero Galinari, terorist, izvršilac koji je s jedanaest metaka ustrelio Mora, kasnije je uhapšen i osuđen.

Slučaj i decenijama kasnije ostaje aktuelan jer su neke pojedinosti ostale nerazjašnjene sve do danas. Mnogi istoričari i tadašnji očevici smatraju da nije dovoljno učinjeno za oslobađanje premijera i da je italijanska država izabrala da ga žrtvuje.

Neke teorije navode i hipotezu aktivnog učešća Sovjetskog saveza i SAD koji nisu blagonaklono gledali na formiranje koalicione vlade komunista i demohrišćana usred Hladnog rata i kojima bi smrt Mora odgovarala.

Na kraju, jedna poruka Aldo Mora samo nekoliko dana pred ubistvo, upućena bivšim prijateljima koji su ga napustili rekla je sve: “Ako ništa ne preduzmete, ova će stranica u istoriji Italije biti ispisana krvavim slovima. Moja krv, poprskaće vas, stranku i narod!”