Kontroverzni francuski plemić "kumovao" je pojmovima "sadizam" i "sadomazohizam". "120 dana Sodome", delo koje je markiz de Sad napisao dok je bio zatvoren u Bastilji, ostaje jedna od najšokantnijih priča o seksualnim eksperimentima ikada objavljena. Sada, njegovi potomci ponovo talasaju svetsku javnost.
Markiz de Sad, čije je pravo ime bilo Donasjen Alfons Fransoa, bio je aristokrata i književnik. U svoje vreme je bio poznat po seksualnim skandalima, a kasnije po opisima specifičnih seksualnih fantazija kao i mračnim stranama ljudske ličnosti.
Erotske fantazije ovog plemića koštale su zatvora, a kasnije i ludnice u kojima je proveo 32 godine, piše Dejli mejl.
Ipak, sada, najstariji potomak dinastije – Elzear de Sad, kaže da se njegova porodica više ne stidi kontroverznog pretka i traži da mu se ponovo dodeli titula markiza koju niko nije koristio od 1814. godine i smrti de Sada.
– Porodica je prekinula sve veze posle njegove smrti i kada bi neko pitao, govorili su da nemaju nikakve kontakte sa njim, pretvarajući se da on potiče iz druge loze. Danas, mi smo ujedinjeni i ponosni na naše ime – ispričao je današnji de Sad za Tajms.
NAJPERVERZNIJI ČOVEK IKADA: Zbog seksualne poremećenosti Napoleon ga je STRPAO U SAMICU DO KRAJA ŽIVOTA! (FOTO 18+)
“120 dana Sodome”, delo koje je markiz de Sad napisao dok je bio zatvoren u Bastilji, ostaje jedna od najšokantnijih priča o seksualnim eksperimentima ikada objavljena i često je zabranjivana zbog scena silovanja i torture.
Markiz de Sad je tako ‘kumovao’ terminima sadizam i sadomazohizam, a filozofsku težinu njegova dela dobijaju tek nakon tridesetih godina 20. veka.
Poznato je da je Markiz de Sad uticao na poznate francuske pisce i pesnike – Šarla Bodlera, Gistava Flobera ili Gijoma Apolinera, ali javnost malo zna da je pisac takođe uticao na slikare kao što su Pablo Pikaso, Pol Sezan, Ežen Delakroa i Gistav Moro ili vajar Ogist Roden.
Hugo de Sad, potomak kontroverznog markiza
– On je bio pisac i mislilac, a ne grešnik. Mnogo ljudi, pisaca i filozofa, sada želi da otkrije ko je de Sad zaista bio – kaže potomak kontroverznog plemića.
Elzearovi roditelji, Havijer i Rouz de Sad bili su prvi u porodici koji su dozvolili istraživačima da uđu u porodičnu biblioteku nakon Drugog svetskog rata i razbiju tabua koji okružuje pisca.
