Osim ako ne proslavljate krsnu slavu ili poznajete nekoga ko je slavi, verovatno ne znate da Srpska pravoslavna crkva danas obeležava veoma neobičan praznik – Polaganje pojasa Presvete Bogorodice.

 

Reč je o prazniku posvećenom jednoj od hrišćanskih relikvija – pojasu, koji je po predanju pripadao majci Isusa Hrista – Bogorodici Mariji. Pojas je isplela, navodno, od kamilje dlake sama Bogorodica, čuva se u svetogorskom manastiru Vatoped i predstavlja jedinu dragocenost sačuvanu iz života Hristove majke.

Priča kaže da je nakon Bogorodičine smrti, Sveti Toma u grobu pronašao samo pojas – sve što je od Majke Božije ostalo nakon njenog uspenja. On ga je uzeo i čuvao ga kao relikviju do kraja života.

I sam pojas je imao zanimljivu istoriju – u prvim vekovima čuvan je u Jerusalimu, da bi u 4. veku bio prenet u Kapadokiju. Potom je stavljen u zlatni kovčeg i donet u Carigrad gde nije vađen sve do vremena Lava Mudrog.

Tada je, prema predanju, izlečio caricu Zoi kojoj tadašnji lekari nisu mogli da pronađu leka, a ona je u znak zahvalnosti Presvetoj Bogorodici zlatnim koncem izvezla ceo pojas koji je tako dobio svoj današnji izgled.

Polaganje pojasa Presvete Bogorodice se kao zvaničan crkveni praznik proslavlja od sredine 12. veka.

U našim krajevima ovaj neobični praznik najviše poštuju žene i parovi koji ne mogu da imaju dece. Oni na današnji dan odlaze u crkve i manastire posvećene Bogorodici jer se veruje da će im molitve doneti potomstvo. Ima i onih koji ovaj praznik proslavljaju kao krsnu slavu.

Pojas bio i kod kneza Lazara

 

Bogorodičin pojas je uprkos starosti, premeštanjima i povremenim krađama ostao sačuvan sve do današnjih dana. Svetinja se više puta delila na delove i nalazila u raznim zemljama, za nju su ratovali i nosili je sa sobom u bitke kao garant pobede.

Pojas se nalazio u Carigradu sve do 12. veka kada je posle poraza cara Isaka od bugarskog cara Asama 1185. godine ukraden i prenesen u Bugarsku.

U 14. veku sudbina Bogorodičinog pojasa preplela se sa sudbinom našeg naroda. Naime, relikvija je dospela u posed kneza Lazara koji ju je brižno čuvao.

Upravo je srpski vladar bio taj koji je pojas, zajedno sa komadom Časnog krsta, poklonio hilandarskom manastiru Vatoped.