Bivši zvaničnik je bio figura prvog plana konzervativne političke klase u Južnoj Koreji. Zajedno s bivšim predsednicima Kim Jung Samom i Kim Dae Džungom, smatrao se jednim od najuticajnijih političara u zemlji od 1980. do 1990 godine tokom takozvane “ere tri Kima”.

Bio je premijer Južne Koreje od 1971. do 1975. i  od 1998. do 2000. godine. Ušao je u politiku 1961. godine podržavajući generala Park Čung Hea posle vojnog udara.

Beta

Kim je tada osnovao KCIA – Koreansku centralnu obaveštajnu agenciju koja je učestovala u represiji protivnika vlasti. KCIA je imala neograničenu i potpuno nesputanu moć da hapsi i ispituje koga god želi što je u čitavoj zemlji stvorilo atmosferu straha i represije.

Priče o hapšenjima i mučenjima studenata, disidenata, članova opozicije, komunista, novinara, pa čak i samo onih koji su prijavljeni da su pričali bilo šta protiv vlasti, pirčale su se Južnom Korejom u pola glasa, iz straha da bi neko mogao čuti.

Koristeći se mitom, ucenama i mrežom agenata van zemlje tajna policija Južne Koreje pokušala je da izvrši uticaj i na druge države, u prvom redu SAD. Kim Džong Pil vodio je i tajne pregovore 60-ih godina o normalizaciji odnosa s Japanom, bivšom kolonijalnom silom u regionu.

Stručnjaci smatraju da bio majstor u vođenju koalicione politike i da je uspevao da politički izađe jači posle raznih previranja u zemlji jer je “znao da se snalazi u složenim vodama južnokorejske politike”.