Aleksandar Nevski je bio veliki ruski knez i svetac Ruske pravoslavne crkve koji je 2008. godine proglašen za najveću ličnost ruske istorije.

Iako je reč o ruskom svecu, Aleksandar Nevski je postao simbol borbe za očuvanje pravoslavlja, pa ga kao sveca poštuju u svim pravoslavnim narodima slovenskog porekla. To je slučaj i sa Srbijom, iako ga kao krsnu slavu u našoj zemlji proslavlja tek nekoliko desetina porodica, naročito u okolini Kragujevca.

Naime, postoji predanje da Aleksandra Nevskog u Srbiji slavi stanovništvo iseljeno sa severa Crne Gore. Oni su po dolasku u novu domovinu sa sobom poneli sećanje na dobre odnose sa Rusima, pa su ovog sveca prihvatili za novu krsnu slavu.

Praznik Svetog Aleksandra Nevskog se još zove i Lesendrovan, a običaj je da danas oni koji imaju goste obavezno svoje prijatelje još na kućnom pragu ponude rakijom.

Ako gosti dolaze u kuću u kojoj je danas krsna slava, treba da podignu čašu i nazdrave: “Ko slavu slavi i podiže, njega slava i ljudi pazili, slavio za mnoga ljeta i godina, sve bolje, punije i zadovoljnije!”

Zašto ‘Nevski’?

 

Na današnji dan se odigrao prenos moštiju kneza Aleksandra po naređenju cara Petra Velikog iz grada Vladimira u Petrograd, 1724. godine.

Knez Aleksandar je bio veliki borac za očuvanje hrišćanstva, a živeo je u vreme napada mongolskih hordi, Šveđana i Nemaca na Rusiju. Istakao se kao veliki vojskovođa i zaštitnik, a nakon što je 1240. godine na reci Nevi pobedio švedsku vojsku, dobio je nadimak “Nevski”.

Pred smrt se zamonašio i uzeo ime Aleksej. Preminuo je 1263. godine, a za sveca je proglašen polovinom 16. veka. Glavni praznik mu je 6. decembra i tada ga se seća skoro cela Rusija.

Kralj Aleksandar Karađorđević smatrao je Svetog Aleksandra svojim zaštitnikom, pa mu je u Beogradu, na Dorćolu podignuta crkva tridesetih godina prošlog veka.