Na današnji dan 1945. godine američki teški bombarder tipa “Boing B-29 Supertvrđava” (“Superfortress”) izbacio je svoj smrtonosni tovar.
Zašto baš Hirošima i Nagasaki?
Napadima su prethodile intenzivne diskusije o izboru ciljeva napada. Osnovni preduslov je bio da ciljevi moraju imati vojnu važnost.
Od svih 66 većih gradova u Japanu, 59 ih je bilo već dosta razrušeno u ranijim napadima. Odbor je tako “nominovao” četiri grada – Hirošimu, Kokuru, Nigatu i Kjoto, gradove koji su u dotadašnjem ratu bili prilično pošteđeni razaranja.
Priča koju je danas nemoguće potvrditi kaže da je stari japanski carski grad Kjoto izbačen sa liste pod uticajem Henrija L. Stimsona, američkog državnog sekretara, koji je u tom gradu proveo medeni mesec pre nekoliko decenija i zbog toga ga zavoleo.
Ipak, ni Nagasaki nije bio prvi izbor! Nakon Hirošime, za razaranje je bio određena Kokura, stari grad u Fukuoka prefekturi u Japanu.
Međutim, kada je došao 9. avgust i kada su američki bombarderi poleteli noseći svoj smrtonosni tovar, zatekli su Kokuru svu u oblacima koji su bili toliko gusti da grad ispod nije mogao jasno da se vidi.
Malo ljudi ovo zna! DRUGA ATOMSKA BOMBA nije trebalo da padne na Nagasaki već na OVAJ GRAD
Budući da je naredba glasila da gađaju samo ako mogu vizualno da potvrde cilj, piloti su odustali od Kokure i nastavili prema alternativnom cilju – Nagasakiju. Druga mogućnost je bila da se napad odgodi.
Pustoš nad Hirošimom
Grad je razoren, a 13 kvadratnih kilometara pretvoreno je u pustoš. Poginulo je oko 117.000 ljudi, a od posledica bačene bombe stradalo je 217.137. Hirošima je tada imala 255.000 stanovnika.
U 7.00 časova po lokalnom vremenu japanski radari su otkrili tri aviona i pokrenuli uzbunu, ali su je onda prekinuli jer su mislili da avion leti visoko budući da je reč o izviđačkoj letelici.
Hiljadu papirnih ždralova i jedna želja: Tragična priča devojčice koja je POSTIDELA AMERIKU
Bomba bačena na Hirošimu imala je kodno ime “Little Boy” (“Mali dečak”) i imala je snagu od oko 16 kilotona, što je ekvivalentno eksploziji od 16 miliona kilograma klasičnog TNT eksploziva. Na tlo je pala u 8:15 prouzrokovavši do tada nezamisliva razaranja.
Japanci nakon eksplozije nisu shvatili što se zapravo dogodilo. Radio-stanice su primetile da se Hirošima potpuno isključila iz etra.
Glavni japanska komanda nije mogla ni da nasluti šta je tome uzrok. Stoga su poslali jednog komandanta u avionu da izvidi što se dogodilo. Ovaj je poletio i već na udaljenosti od 160 kilometara ugledao ogroman oblak na mestu gde je pre stajala Hirošima.
Čovek zvani sreća: Japanac koji je PREŽIVEO I HIROŠIMU I NAGASAKI
Posle atomskog napada, Japan je kapitulirao 15. avgusta 1945. godine što je omogućilo da se Drugi svetski rat konačno završi.
U godinama koje su sledile hiljade ljudi je umrlo od posledica radijacije. U avgustu 2014. godine objavljena je lista sa više od 450.000 imena ljudi koji su poginuli u tragediji: 292.325 u Hirošimi, 165.409 u Nagasakiju.
