Posle ultimatuma koji je Austrougarska uputila Srbiji 23. jula 1914. godine, a nakon atentata u Sarajevu, naša zemlja je imala samo 48 sati da pošalje odgovor. Zbog toga su u Beogradu održani hitni sastanci svih Srba koji su u tom trenutku nešto značili u kraljevini – Nikole Pašića, kralja Petra, prestolonaslednika Aleksandra, vlade, opozicije…

Pre 104 godine, 25. jula 1914, u 17:30h, tačno pola sata pre isteka ultimatuma, predsednik Vlade Srbije Nikola Pašić odneo je u zgradu austrougarskog poslanstva srpski odgovor.

On je bio krajnje popustljiv – Srbija, tek izašla iz Balkanskih ratova, želela je da izbegne sukob, pa su prihvaćeni svi zahtevi Austrougarske osim tačke 5. koja bi značila dolazak austrougarskih istražnih sudija i policajaca u Srbiju da vode istragu na njenoj teritoriji. Reč je bila o uslovu na koji ne bi pristala nijedna samostalna država.

Vlada kraljevine je učinila najveće moguće ustupke, ali su svejedno u momentu kada su sastavili odgovor znali kakva će reakcija Austrougarske biti. Priča kaže da je Nikola Pašić, kada je krenuo da odnese odgovor, u znak žalosti, obukao crno odelo.

UZBUĐEN POSLANIK GIZL PRIMIO JE G. PAŠIĆA KOJI JE REKAO DA DONOSI NOTU SRPSKE VLADE, KAO ODGOVOR NA NOTU AUSTROUGARSKE. ODMAH ZATIM PAŠIĆ JE SAOPŠTIO POSLANIKU SADRŽINU SRPSKE NOTE. ČUVŠI TAJ ODGOVOR AUSTROUGARSKI POSLANIK JE IZJAVIO DA JE NEZADOVOLJAVAJUĆI I DA OGLAŠAVA DA SU DIPLOMATSKI ODNOSI SRBIJE I AUSTROUGARSKE PREKINUTI ZBOG ČEGA ON ODMAH NAPUŠTA BEOGRAD I SRPSKU TERITORIJU. CELA TA POSETA NIJE TRAJALA NI DESET MINUTA – ZABELEŽIO JE REPORTER POLITIKE U BROJU OD NEDELJE 13/26. JULA 1914. GODINE.

Danas znamo da je u Beču i Berlinu sve već odavno bilo spremno i da je austrougarski car Franc Jozef još pre atentata u Sarajevu naredio nemačkim istraživačkim podmornicama koje su bile na Savernom polu, da se vrate jer se u Evropi “sprema rat”.

Čim je Pašić otišao, austrougarski predstavnik je seo u kočije, odvezao se ka pristaništu i prebacio se u Zemun. Sa njim je krenulo celo austrougarsko poslanstvo.

Svaki kontakt između Austrougarske i Srbije bio je prekinut, a bombardovanje Beograda usledilo je već 28. jula.

Veliki rat mogao je da počne.

Šta je tačno pisalo u srpskom odgovoru na ultimatum?

U Beogradu 12. jula (25. jula) 1914. god.

“Kraljevska srpska vlada primila je saopštenje carske i kraljevske vlade od 10. ovog meseca i uverena je da će ovaj odgovor ukloniti nesporazum koji preti da pomuti dobre susedske odnose između Austro-Ugarske monarhije i Kraljevine Srbije.
Kraljevska vlada je svesna da se pojave protesta, kako sa govornice u Narodnoj skupštini, tako i u izjavama i postupcima odgovornih državnih predstavnika, koje su presečene izjavom srpske vlade od 18. marta 1909. god., nisu više nikako ponovile ni u kojoj prilici prema susednoj velikoj monarhiji, i da od strane kraljevskih vlada, koje su se do toga doba u Srbiji smenjivale, ili od strane kojeg od njenih organa nije učinjen nikakav pokušaj da se promeni stanje stvoreno u državno-pravnom pogledu s Bosnom i Hercegovinom. Kraljevska vlada konstatuje, da se u tom pogledu od strane carske i kraljevske vlade nije činila nikakva predstavka, sem u pitanju jedne školske knjige, o čemu joj je bilo dato sasvim zadovoljavajuće objašnjenje.
Srbija je dala toliko puta dokaza o svojoj miroljubivoj i umerenoj politici za vreme balkanske krize da je nekoliko puta sačuvala evropski mir žrtvujući svoje zahteve samo u interesu toga mira.”

Kompletan odgovor kraljevine Srbije možete pročitati ovde.