Danas je praznik Sveti Vartolomej, koji je bio jedan od 12 velikih apostola. Propovedao je Jevanđelje sa Svetim Jovanom Bogoslovom i apostolom Filipom u Aziji, u Indiji i Jermeniji.

Prema predanju, njih trojica su ubili veliku zmiju koju su neznabošci obožavali i držali u hramu. Zbog toga su Filipa i Vartolomeja razapeli na krst, gde su Vartolomeja stavili naopako.

U tom trenutku se desio snažan zemljotres, a uplašeni ljudi su mislili da ih Bog na taj način kažnjava, pa su ih skinuli sa krsta. Apostol Filip je već bio izdahnuo, a Vartolomej je preživeo i otišao u Indiju.

Tamo je Matejevo jevanđelje preveo na indijski jezik, a nakon toga je otišao Jermeniju, gde je, kako veruju hrišćani, iscelio carevu ćerku od ludila. Međutim, carev brat Astijag je uhvatio Vartolomeja i raspeo ga na krst, odrao mu kožu i odsekao glavu.

Sahranjen je u olovnom sanduku, koji su mnogobošci bacilli u more jer su hrišćani tvrdili da se se nad njegovim moštima događaju razna čuda. Voda je po legendi donela sanduk do Liparskih ostrva, gde ga je episkop Agaton sahranio u hramu. Mošti apostola prvo su prenesene u Benevento, pa u Rim.

U našem narodu ovog apostola zovu i Vratoloma (Vrtoloma) i poštuju ga kao strogog, ali pravičnog svetitelja koji čuva useve i strogo pazi da neko na njegov praznik ne ore. Veruje se da Vartolomej ne prašta nevernicima koji danas rade, zbog čega rizikuju da im svi usevi propadnu. Narod kaže: “Smlatiće te kao Vrtoloma prasku!”

U nekim delovima Srbije veruje se da, ako radite na Vratolomu, postoji opasnost od poplava, grada i oluje.

Slično, deci se danas brani da se penju po drveću, da ne bi slomila vrat, zabranjuje se kupanje u rekama, a ženama da “bućkaju” mleko.

U selima u Šumadiji veruju da svetac leči od padavice, pa bolesni idu u obližnji manastir, kako bi se pomolili, dok u topličkom kraju smatraju da Sveti Vratoloma i Sveti Sava danas sede na planini i čuvaju sve njive kako ne bi bilo neke štete. Tek kada oni prilegnu i zadremaju, može doći do grada, ali to se retko dešava.