Danas je praznik Svetog Vartolomeja koji je bio jedan od 12 velikih apostola. Propovedao je Jevanđelje sa Svetim Jovanom Bogoslovom i apostolom Filipom u Aziji, u Indiji i Jermeniji.

Još za života je važio za velikog iscelitelja i čoveka kome su se obraćali mnogi kada bi se našli u nevolji. Kao i Isus, pre smrti pretrpeo je ogromne muke – neznabošci su ga uhvatili, razapeli na krst, odrali kožu i na kraju odsekli glavu.

Nakon smrti, hrišćani su njegovo telo skinuli sa krsta i časno položili u jedan olovni sanduk. Nije prošlo mnogo, a mesto počivališta Svetog Vartolomeja počeli su da pohode mnogi bolesni jer se pričalo da tu svako ko iskreno veruje i pokaje se može pronaći iscelenje.

Tada neznabošci oteše od hrišćana kovčeg sa moštima i baciše ga u more kako bi sprečili širenje kulta Svetog Vartolomeja. Voda je po legendi donela sanduk do Liparskih ostrva, gde ga je episkop Agaton sahranio u hramu.

Ipak, ni to nije bio kraj puta ovog apostola. Za vreme neprijateljskih osvajanja, mošti Svetog Vartolomeja su u 9. veku prvo prenesene u Benevento, pa u Rim gde se i danas nalaze. Pravoslavni vernici upravo sećanje na ovaj prenos obeležavaju na današnji dan. 

U našem narodu ovog apostola zovu i Vratoloma (Vrtoloma) i poštuju ga kao strogog, ali pravičnog svetitelja koji čuva useve. Veruje se da Vartolomej ne prašta nevernicima koji danas rade, zbog čega rizikuju da im svi radovi u njivi propadnu. Narod kaže: “Smlatiće te kao Vrtoloma prasku!”

U nekim delovima Srbije veruje se da, ako radite na Vratolomu, postoji opasnost od poplava, grada i oluje. Slično, ako je danas oblačno vreme, smatra se da to najavljuje lošu godinu za ratare i sve koji žive od obrađivanja zemlje. Sunačno vreme znači dobru i rodnu godinu.

Slično, deci se danas brani da se penju po drveću, da ne bi slomila vrat, zabranjuje se kupanje u rekama, a ženama da “bućkaju” mleko.

U selima u Šumadiji veruju da svetac leči od padavice, pa bolesni idu u obližnji manastir, kako bi se pomolili, dok u topličkom kraju smatraju da Sveti Vratoloma i Sveti Sava danas sede na planini i čuvaju sve njive kako ne bi bilo neke štete. Tek kada oni prilegnu i zadremaju, može doći do oluje, ali to se retko dešava.