SVE ISTORIJSKE GREŠKE U “NEMANJIĆIMA”: Kritika serije je bila BRUTALNA, ali ovo su zapravo NAJVEĆI PROPUSTI

Nemanjići
Printscreen

Publika u Srbiji sinoć je imala prilike da vidi poslednju epizodu prve sezone serije "Nemanjići - rađanje kraljevine". I dok se utisci još uvek sabiraju, a kritike ne smiruju, mi smo sumirali i na jedno mesto sabrali sve najveće zamerke na seriju i pokušali da odgovorimo na pitanje - šta to toliko nije u redu sa "Nemanjićima"?

Malo je stvari u Srbiji oko kojih se digla tolika prašina kao oko “Nemanjića”. Serija koja je premijeru imala u novogodišnjoj noći izazvala je toliko komentara na društvenim mrežama da je, nakon lavine kritika koje su na momente prelazile i granicu dobrog ukusa, morala da bude vraćena u montažu i dorađena.

Rešite TEST i otkrijte: Koji ste LIK iz serije “NEMANJIĆI – RAĐANJE KRALJEVINE”?

Jednom kada je ponovo krenula, sve je delovalo “uglancanije” i svakako dinamičnije, ali kritike su se nastavile uz, tek poneku, pohvalu. A bilo je i ogromnih grešaka i propusta istorijske prirode.

Nakon što se sinoć završila poslednja epizoda prve sezone i pre nego što krenemo u poduhvat snimanja druge, zapitajmo se – šta to toliko nije u redu sa “Nemanjićima”?

Istorijske greške

Bilo ih je i previše i na momente je izgedalo kao da su autori serije istoriju učili sa Vikipedije. Pomenimo samo primere koji su na društvenim mrežama izazvali najviše bude:

Stefan Nemanja je prilikom dolaska u Niš (prikazan u prvoj epizodi) imao tridesetak godina, a u seriji je prikazan gotovo kao starac od šezdesetak.

Razlika u godinama između Vukana, Stefana i Rastka bila je mnogo veća. Rastko je bio najmlađi sin velikog župana i rođen je nakon njegovog povratka iz zatočeništva u Carigradu dok je u seriji prikazan da ga je čak i ispratio.

MISTERIJA ZVANA KULIN BAN: Zna se samo da je postojao, bio voljen i SVAKAKO nije izgledao kao u “NEMANJIĆIMA”

Požurilo se i sa rađanjem Stefanovog sina Uroša. I to mnogo! Stefan Prvovenčani i Vukan pomirili su se između 1207. i 1208. dolaskom Svetog Save u Srbiju. Stefan se oženio Anom Dandolo 1217. godine. Stefan Uroš I rođen je oko 1223. Za potrebe “Nemanjića” to se sve dogodilo u jednoj epizodi, faktički istovremeno.

– Kulin ban nikako nije mogao biti vršnjak Stefana Prvovenčanog već pre njegovog oca i strica. Od Stefana je dakle morao stariji bar dvadesetak godina što i potvrđuje činjenica da je preminuo tokom Stefanovog sukoba sa Vukanom.

Govor

Čak i da istorijske greške pripišemo autorskoj slobodi (iako je pitanje da li je njoj mesto u seriji koja pretenduje da bude “istorijska”) “Nemanjići” pate od jednog ozbiljnog nedostatka – jezika kojim se u seriji govori! I to ne zbog činjenice da u seriji svi likovi, i Ugari, i Grci, i Nemaci, pa i sam papa, govore srpski!

Svaki, pa i srpski jezik, živa je tvorevina koja se stalno menja, usavršava i dopunjuje. Mnoge reči koje danas svakodnevno koristimo u prošlosti su bile nepojmljive i zapravo su nam stigle iz latinskog, nemačkog, ruskog, mađarskog i, naravno, turskog. Svakako, mnogo vekova nakon perioda obrađenog u “Nemanjićima”.

PRVA SRPSKA KRALJICA: Ni bližnji nisu razumeli zašto se udaje u “varvare”, a Srbi su je darovali NAJLEPŠOM FRESKOM

Zato je većini lingvista i srbista pripala muka kada su u “Nemanjićima” čuli: “Uhapšen si”, “Uvaliće nam debelu vizantijsku princezu”, “Stefan i Vukan sve češće izlaze i idu na zabave”, “Rastko oseća prolećni umor” i već ono legendarno – “Što ne pričvrljiš nešto?!”.

I dok su gledaoci skoro jednoglasno kukali da su dijalozi likova s vremena na vreme više ličili na razgovore beogradskih frajera iz kruga dvojke, nego na govor srpskih srednjovekovnih velikaša, pravi propust je suštinski bio u ovome – nije problem što se scenarista odlučio za savremeni jezik (jer, da su pokušali da govore autentičnim, srpskim jezikom iz 12. veka, većini bi bio potreban prevod) već u tome što ono što se čulo nije govor 21. veka već – sleng.

Traljavo odrađene scene

Svaki eventualni nedostatak scene danas je moguće srediti kompjuterskom animacijom. Zato i čudi to što ona u “Nemanjićima” nije izvedena do kraja. Jer, bilo je grešaka koje je tehnički jako jednostavno srediti.

Freske u manastirima koji su građeni za vreme vladavine Nemanjića prikazane su oštećene i nagrižene zubom vremena. U ono vreme bile bi nove, a teško da bi imale i iskopane oči svetitelja od strane Turaka, 2-3 veka kasnije.

– Sveti Sava postaje monah pred freskom Svetog Save! Sceni u kojoj Rastko Nemanjić postaje monah Sava – istorijski, to se dogodilo  1192. ili 1193. na Svetoj gori u ruskom manastiru Svetog Pantelejmona. Međutim, scena u seriji nije snimana na orginalnoj lokaciji, a baš u sceni u kojoj princ Rastko postaje monah Sava, na fresci u pozadini se vidi… Sveti Sava!

– U jednoj sceni, krave su obeležene ušnim markicama koje su u Srbiju uvedene tek pre nekoliko godina po zahtevu Evropske unije.

Nedovoljno poznavanje tematike

Iako je serija hvaljena i zbog toga što je na njoj radio čitav tim stručnjaka iz raznih oblasti, u epizodama se, nažalost, to nije videlo. Pojavljivala se hrana koja se tada jednostavno nije jela, voće koje se nije uzgajalo, oružje koje se nije koristilo, termini koji nisu postojali.

Lik Bogoljuba Mitića u jednoj epizodi jede cicvaru nekoliko vekova pre nego što je kukuruz donet u Evropu.

SREDNJOVEKOVNA GASTRONOMIJA: Evo šta se ZAISTA serviralo na dvoru Nemanjića – ALI I ČIME SE JELO!

– Stefan Prvovenčani nutka papskog izaslanika malinama (i to se u sceni, jako potencira). U Srbiji malina je počela da se gaji 1880. godine prvo kao ukrasna biljka, a robna prozvodnja počela je tek oko 1920. godine.

– Vizantijsko carstvo je istorijski termin koji se koristi kako bi se opisalo helenizovano Rimsko carstvo iz doba pozne antike i srednjeg veka. Naziv Vizantija nastao u 16. veku zahvaljujući zapadnoevropskim humanistima, pa Nemanjići u 12. veku svakako ne bi mogli da koriste ovaj termin već bi govorili Romejsko carstvo.

Raška

Raška Nemanjić je izmišljeni lik usvojene ćerke Stefana Nemanje i najveće ljubavi Stefana Prvovenčanog. I, iako istorijski postoje indicije da je prvi kralj Srbije između Evdokije i Ane Dandolo zaista imao još jednu, treću suprugu, čije ime istorija nije zapamtila, ako je Raška trebalo da bude ona – to je jako loše izvedeno.

NAJVEĆA MISTERIJA DINASTIJE NEMANJIĆ: Voleo ju je slavni srpski kralj i klanjalo plemstvo, a onda je NESTALA BEZ TRAGA

Liku Raške dato je mnogo prostora (u prvom delu serije faktički je bila jedan od glavnih likova) samo da bi na kraju neobjašnjivo nestala. Zapravo, u jednoj rečenici, u poslednjoj epizodi, dobijamo informaciju da se udavila, ali kako, zašto i gde joj je dete koje je rodila (potencijalno, još jedan Nemanjić) ostaje potpuno nerazjašnjeno.

Trebalo je da kod publike izazove zabrinutost, emicionalni patos i svakako poneku suzu, a ovako će je najveći broj gledalaca pamtiti po tome što je – piškila.