Iako smo Novu godinu uredno dočekali pre 13 dana, dobar deo Srbije će se i večeras uputiti na gradske trgove ili će u toplini svog doma još jednom proslaviti ulazak u 2018. Većina zna da je ova "dupla" proslava nastala nakon promene kalendara, i da je ovo "Julijanska Nova godina", ali kada je reč o proslavi u Srbiji, to je samo delimično tačno.

 

Srbija od pre jednog veka bila je potpuno drugačija zemlja od one koju danas poznajemo – živelo se skromnije, pričalo se o sada davno zaboravljenim temama i ljudima, poštovali su se neki drugi običaji… Pre Prvog svetskog rata proslave Nove godine su bile retke i skromne, a činjenicu da je 1. januara nastupila “nova godina” novine su pominjale retko i nikada na prvoj strani.

ZABORAVLJENA ISTORIJA: I Srbi su nekada BOŽIĆ SLAVILI KAD I OSTATAK SVETA – 25. decembra

Kako je Božić proslavljan 25. decembra, on je bio centralni događaj, pa je sav glamur i sjaj bio usmeren na ovaj veliki crkveni praznik, dok su dočeci bez kakvih danas ne možemo da zamislimo Nove godine bili prava retkost.

Ipak, nakon Prvog svetskog rata ovo je počelo da se menja. Godine 1919. Srbija je prešla na računanje vremena po gregorijanskom kalendaru. Kako Srpska pravoslavna crkva nikada nije priznala ovaj kalendar ona je nastavila da obeležava praznike na dotadašnji način. I tako je rođena i tada prvi put proslavljena “Srpska Nova godina”…

Sudeći po novinskim naslovima i oglasima iz onog doba, ovo je izazvalo priličnu zabunu. Negde u to vreme i proslave Novih godina postaju sve češće, pa je među ondašnjim oglasima moguće pronaći reklame za doček “katoličke” nove godine, “pravoslavne” nove godine, “srpske nove godine”…

Od 1923. ovakvi oglasi doživljavaju pravi bum! U narednim godinama nije bilo viđenije beogradske kafane ili bioskopa koji nisu organizovali “dupli” doček Nove godine

 

Oglas za doček Srpske Nove godine u palati “Kasina” iz Politike od 13. 1. 1924. godine, Foto: Arhiva Narodne biblioteke Srbije

Iako proslava 13. nikada nije bila “zvanična”, Srbi su je rado slavili – veselo i pomalo iz inata.

Nakon Drugog svetskog rata nove vlasti su pokušale da zabrane slavljenje Srpske Nove godine. U arhivima je i danas moguće naći naredbe da kafane 13. januara moraju biti zatvorene do 22 časa, a čak se i na rođene tog dana gledalo sumnjičavo jer se nije sa sigurnošću znalo šta slave.

Ipak, sve ovo nije dalo efekata! Na zabranu, Srbi su odgovorili prebacivanjem proslava u intimniju, kućnu atmosferu slaveći bez obzira na sve. I tako je Srpska Nova godina “preživela” sve do današnjih dana kada je ponovo postala popularna i kada polako postaje brend koji u našu zemlju dovodi sve više turista iz raznih krajeva sveta.

Srećna Nova godina!