“Umro je drug Tito. To su večeras saopštili Centralni komitet Saveza komunista Jugoslavije i Predsedništvo Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, radničkoj klasi, radnim ljudima i građanima, narodima i narodnostima Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.”
Ovim rečima je Miodrag Zdravković, spiker Televizije Beograd, tačno u 18:50, višemilionskom auditorijumu “od Triglava do Đevđelije” potvrdio najcrnje slutnje – doživotni predsednik SFRJ i Saveza komunista, vrhovni komandant oružanih snaga zemlje, čelnik Pokreta nesvrstanih i čovek koji je upravljao Jugoslavijom punih 35 godina, Josip Broz Tito, preminuo je u Ljubljani, samo nekoliko dana pre svog 88. rođendana.
TAJNA SMRTI JOSIPA BROZA: 38 godina posle, maršalov lični lekar otkrio – ovo su bile TITOVE POSLEDNJE REČI
Sledećeg dana, 5. maja, Plavim vozom iz Ljubljane u Beograd je, u poslepodnevnim časovima, stigao kovčeg sa posmrtnim ostacima Josipa Broza. Tog i narednih dana, građani su u mimohodu odavali počast jugoslovenskom šefu države prolazeći pored njegovog kovčega u sali Skupštine Jugoslavije.
Tito je sahranjen 8. maja u Kući cveća na Dedinju. Sahrani je prisustvovalo više od 200 istaknutih ličnosti iz celog sveta, a na poslednji počinak doživotnog predsednika Jugoslavije ispratile su i stotine hiljada građana.
U godini u kojoj su Ujedinjene nacije imale 154 članice, Titovoj sahrani su prisustvovale delegacije iz 127 zemalja.
U Beogradu se tog 8. maja 1980. našlo 38 šefova država (kraljeva i predsednika), 5 prinčeva, 7 potpredsednika republika, 6 predsednika parlamenata, 10 predsednika vlada, 3 potpredsednika vlada, 12 ministara inostranih poslova, 20 članova vlada i 21 državni funkcioner.
Titova sahrana je direktno prenošena preko televizije u Jugoslaviji i još 16 zemalja sveta, a u nekoliko zemalja je naknadno emitovan ceo snimak ili važniji delovi sahrane, zbog čega je prema podacima Evrovizije proglašena za drugi najgledaniji događaj u 20. veku, odmah posle sletanja Misije “Apolo 11” na Mesec, jula 1969. godine.
