Velikogospojinski post uvek počinje na Svete mučenike Makaveje 14. avgusta i traje 14 dana. Ustanovljen je u slavu Uspenija Presvete Bogorodice, kada se obeležava dan kada se Bogorodica, prema predanju, uznela na nebo.

Post je voljno uzdržavanje od hrane, loših misli i strasti u određenom vremenskom periodu. Poznat je još od davnina i nije isključivo vezan za hrišćansku tradiciju. Može da bude potpuni – kompletno uzdržavanje od hrane, ili delimični – uzdržavanje samo od nekih jela i pića.

Hrišćani veruju da je prva osoba koja je postila bio sam Hrist koji je, uoči golgote i razapinjanja na krst, sebe podvrgao dugotrajnom uzdržavanju od hrane i pića. I svi kasniji mučenici i svetitelji živeli su po ovim pravilima. Crkva i danas veruje da je post moćno oružje u borbi protiv demona i nečastivih sila, a za spas ljudskih duša.

Srpska pravoslavna crkva je četiri puta godišnje odredila višednevne postove –Božićni, Vaskršnji ili Časni uoči Uskrsa, Petrovski pred praznik posvećen Svetim apostolima Petru i Pavlu (12. jula) i Gospojinski uoči Uspenija Presvete Bogorodice (28. avgusta).

Međutim, post nije, kako to laici obično misle, samo uzdržavanje od hrane i pića! Mnogo više, reč je o odricanju od zlih misli, želja i dela. Post ima, u prvom redu, duhovni smisao, a telesni post je samo pomoćno sredstvo za borbu protiv strasti i grehova kakav je gordost koja se smatra korenom svakog daljeg zla. Crkveni oci propovedaju da postom “mi ne treba da umrtvljujemo svoje telo, nego svoje strasti”.

Zato, pre nego što za sebe kažete da ste hrišćanin koji redovno posti, dobro razmislite o ovome: Da li ste danas učinili neko dobro delo? Jeste li ste se jutros pomolili? Da li ste pružili ruku neznancu u nevolji? Da li za sebe zaista možete da kažete da živite prema hrišćanskim vrlinama?

Tek ako je odgovor na svako od ovih pitanja potvrdan, vaš post je pravi – kako telesni, tako i duhovni i u sreći i zdravlju – mirne duše i pročišćenog tela, možete da za dve nedelje proslavite Veliku Gospojinu.