Simon Ani Lilin Žakob rodila se u porodici francuskih Jevreja 1927. godine. Njen život ni po čemu se nije razlikovao od života njenih vršnjaka tog vremena sve dok trenutka kada je, 1944. godine, sa roditeljima i bratom deportovana u nacistički koncentracijski logor Aušvic-Birkenau.

Simon je bilo 16 godina i u samo nekoliko meseci ostala je bez cele svoje porodice – otac, majka i brat nisu dočekali oslobođenje, a tako je bilo i sa stričevima, tetkama, braćom i sestrama od ujaka… Oni koji su i uspeli da izbegnu gasne komore stradali su u strašnom maršu smrti na koji su nacisti naterali poslednje preživele logoraše u danima pred krah Rajha.

Ali Simon je preživela! I nije mislila da se preda!

Najvoljenija političarka Francuske

Wikipedia/La Montagne Ussel

Karijeru je započela kao advokatica, postavši zatim sudija, a onda i visoka zvaničnica u francuskom Ministarstvu pravde.

Simon Vej uporno je rušila barijere za žene u politici! Bila je čvrst zagovornik evropskog udruživanja i dobro poznata u Francuskoj zbog, između ostalog, borbe za prava žena i za legalizaciju abortusa.

Godine 1974. postala je ministarka zdravlja. U tom svojstvu je bila zadužena za pripremanje predloga zakona o nekažnjavanju abortusa koji je u Parlamentu branila u burnim raspravama u kojima je bila izvrgnuta i uvredama. Simon nije odustala i zakon je na kraju usvojen.

Drugi deo njene borbe predstavljala je borba za sećanje. Utemeljila je Fondaciju za sećanje na Holokaust, kojom je dugi niz godina i predsedala. Organizacija je podupirala istraživačke i edukativne aktivnosti, kao i one koje se sprovode u spomen na Holokaust.

Na prvim direktnim izborima za Evropski parlament učestvovala je 1979. Tada su je kolege zastupnici izabrali na predsedavajuću funkciju čime je postala prva predsednica Evropskog parlamenta u istoriji ove institucije.

U razdoblju od 1993. do 1995. bila je još jednom ministarka zdravlja i važila je za jednu od najmoćnijih osoba u Francuskoj. Od 1998. do 2007. bila je članica francuskog Ustavnog veća. U Francusku akademiju izabrana je 2008.

Beta

Iako je živela daleko od očiju javnosti od 2007. kada je napustila svoje mesto u francuskom Ustavnom veću, uživala je veliko poštovanje širom političkog spektra i u većini istraživanja javnog mnenja bila uvek među najpopularnijim političarima.

Za obične Francuze Simon je simbolizovala tri najvažnija elementa 20. veka – kao Jevrejka preživela je nacistički logor smrti, strastveno se borila za prava žena i zdušno se zalagala za evropsku izgradnju i francusko-nemačko pomirenje.

Preminula je 30. juna 2017. u Parizu, dve nedelje pre svog 90. rođendana.

Velika počast za voljenu političarku

Beta

Simon Vej i njen suprug Antoan, koji je preminuo 2013. godine, sahranjeni su danas u Panteonu na simboličnoj ceremoniji, u prisustvu članova njihove porodice i visokih zvaničnika, među kojima su bili francuski predsednik Emanuel Makron i bivši predsednici Fransoa Oland i Nikola Sarkozi.

– Francuska voli Simon Vej. Ona je proživela najgori deo 20. veka, ali se uvek borila da ga učini boljim – rekao je Makron na ceremoniji.

Makron je rekao da je Vejova, “uverena da čovečanstvo pobeđuje varvarstvo”, postala borac za ljudska prava, Evropu i mir.

Pripadnici francuske garde uneli su njen kovčeg u Panteon, prolazeći preko plavog tepiha, boje koja simboliše mir, Evropsku uniju i Ujedinjene nacije. Ceremonija je održana uz Betovenovu “Odu radosti”, himnu EU, i “Pesmu deportovanih”. Nacionalnu himnu Francuske “Marseljezu” izvela je američka operska pevačica Barbara Hendriks, uz hor francuske vojske.

Od Simon Vej danas se oprostilo više hiljada ljudi na ulicama Pariza, prenela je agencija Asošiejted pres. Kovčeg s njenim ostacima bio je dva dana izložen u muzeju holokausta u Parizu, gde su građani mogli da joj odaju počast.

Vej je tek četvrta žena koja je, pored 72 muškaraca, sahranjena u Panteonu. Pored nje u Panteonu su sahranjene dobitnica Nobelove nagrade za hemiju Marija Kiri i članice francuskog pokreta otpora u Drugom svetskom ratu Ženaviv de Gol Antonoaz i Žermen Tion.