Narodne izreke o ženama koje je sakupio i objavio Vuk Karadžić ne govore baš pohvalno o "nežnijem polu".

 

Naš najpoznatiji sakupljač narodnih umotvorina i izreka – Vuk Stefanović Karadžić zabeležio je i seriju narodnih izreka posvećenih ženama.

Prvi put su objavljene u knjizi “Srpske narodne poslovice” 1849. godine, a danas govore o ne baš laskavom odnosu prema ženama u srpskoj tradiciji. 

Ovo su neke od tih izreka:

– Ako Turčin pogine, buli drugi ne gine.

– Da joj zašiješ usta, na stražnjicu bi progovorila.

(kaže se za lajavu ženu)

– Do groba: lele! a od groba: ko će k mene!

(kada sahrani muža)

– Dobro je nekad i (pametnu) ženu poslušati.

– Žena pijanica – gotova bludnica.

– Žena se uzda u plač, a lopov u krivokletstvo.

– Žena će samo onu tajnu sačuvati koju ne zna.

– Ženi, zmiji i mački ne treba verovati ni kada su mrtve.

– Ženu, decu i psa treba biti i hraniti.

– Ženu, pušku i konja može čovek pozakati, ali u naruč ne davati.

– Kada žena plače pitaj je šta hoće.

– Lajava žena, često puta bijena.

– Lakše je sačuvati zeca na gori nego ženu na domu.

 

– Najgora žena vredi pedeset groša, a dobra se nikakvim novcima platiti ne može.

– Ne daj kobile u najam, niti puštaj ženu na sajam.

– Nemoj biti ljuta da ne budeš žuta, već budi dobra da ne budeš modra.

(preti poneki čovek svojoj ženi)

 

– Ni u moru mjere, ni u ženi vjere.

– Opasala se jezikom k’o kuja repom.

(kaže se za lajavu ženu)

 

– Pruža pogan jezika kao krava posran rep.

(kaže se za neko jezičavo čeljade koje druge grdi i ruži poganim rečima)

– Sačuvaj me Bože, od rđave zemlje i zle žene.

– Sačuvaj nas Bože, od brkate žene i ćosava čovjeka.

– Što žena da mužu i krmku, dvostruko će joj se vratiti.

– Pridrži mi, seko, kopile da se one kurve napsujem.