Najnovije vesti

Vesti  Istorijski zabavnik

SREĆAN SVETI STEFAN! Narod kaže da žene danas treba da urade JEDNU STVAR i to OBAVEZNO ĆUTEĆI

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave dan Svetog prvomučenika Stefana, arhiđakona prvobitne Jerusalimske crkve i srodnika apostola Pavla. Reč je o čestoj slavi među Srbima i danu za koji se vezuje veliki broj narodnih običaja i verovanja.
Autor: N. D. Foto: Wikipedia
Vreme: 09:15h | 09. januar. 2017.
0

 

Pravoslavna crkva, drugog dana po Božiću, molitveno se seća Svetog prvomučenika - arhiđakona Stefana.

 

Stefan je, prema predanju, bio prvi od sedam đakona, koje su sveti apostoli rukopoložili i postavili na službu oko pomaganja siromašnih u Jerusalimu. Zato je nazvan arhiđakonom. Živeo je u grčkim oblastima Rimskog carstva i smatra se prvim hrišćaninom koji je stradao za Gospoda i zato se naziva Prvomučenikom. 

 

Smatra se da se stradanje Svetog Stefana zbilo godinu dana posle silaska Duha Svetoga na apostole, odnosno iste godine kada se Isus Hrist vazneo na nebo.

 

Kako kaže biblijsko svedočanstvo, Sveti arhiđakon Stefan bio je, kao i dvanaest velikih apostola, nadahnut silom Duha Svetoga. Činio je mnoga čudesa, pomagao ljudima i sva ta njegova dobra dela pominju se u Svetom Pismu Novog Zaveta. 

 

Kao i Hrista, Stefana su lažno optužili i uhapsili. Posle hapšenja, usledilo je suđenje na kome je osuđen na kamenovanje do smrti. Prema predanju, poslednje reči Svetog Stefana bile su: "Gospode, ne uračunaj im greh ovaj".

 

Kult ovog sveca je vrlo razvijen u srpskom narodu i podignuto je preko 40 hramova sa njegovim imenom. Pomen arhiđakonu Stefanu crkva daje četiri puta godišnje, a postoji i veliki broj narodnih običaja vezanih za Stevanjdan.

 

Najrasprostranjeniji je onaj da se tog dana iznosi božićna slama iz kuće. Naime, od davnina se verovalo u njenu čudotvornu moć, pa se ova slama pažljivo skupljala i polagala na drveće, u torove i svuda gde je trebalo podstaći rod i napredovanje. Slama se iznosi najčešće u vinograd i posipa ispod čokota, radi boljeg roda grožđa. Stavlja se u gnezda da kokoške bolje nose jaja i legu više pilića. 

 

Zato se i danas zadržao običaj da se ova, božićna slama na Stevanjdan iznosi iz kuće i polaže na mesta gde je domaćinima bitno da imaju napredka (u poljima, njivama, baštama...) Šta god da uradite sa njom, narod kaže, nikako je ne smete bacati, a prema verovanju, trebalo bi da je uklone žene i to ćuteći - da se ne čuje da Božić odlazi!

 

Praznik Svetog Stefana je veoma česta slava među Srbima. Za nju u šali kažu da je slava škrtica, jer gosti dolaze siti nakon Božićnog slavlja i teško da mogu mnogo da pojedu i popiju.

 

Sa druge strane, Sveti Stedan bio je krsna slava dinastije Nemanjić i patron-zaštitnik svih vladara iz ove porodice. Njegov lik se nalazio na reversu vladarskog pečata kao i na bazi kovanica. Ovo je bio i razlog više da kraljevi iz dinastije Nemanjića pored svog imena dodaju i ime Stefan (više o ovome možete pročitati KLIKOM OVDE)

Komentari

Nije moguće komentarisati vesti starije od 5 dana.