Velika subota ili strasna subota je hrišćanski praznik posvećen uspomeni na pogreb Isusa Hrista. Ona je deo strasne sedmice i uvod u Vaskršnje praznike i za nju je vezan veliki broj narodnih običaja i verovanja poznatih od davnina.
Pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju drugi dan hrišćanske žalosti – Veliku subotu. To je vreme koje je, po verovanju, Hrist bio telom u grobu, ali duhom u Adu, a u isto vreme na prestolu sa Ocem i Svetim Duhom.
Na taj dan je, hrišćani veruju, Isus Hristos pokazao da je došao kraj starom veku koji je bio obeležen svetkovanjem subotnjeg dana, i otpočeo novi vek u kome se svetkuje dan Njegovog Vaskrsenja. Velika subota zato se provodi u molitvi i tišini, a u crkvama se, po završenoj liturgiji jede hleb i voda.
Najrašireniji naziv za današnji praznik je Velika subota, ali se u nekim krajevima ovaj dan zove i Strašna subota, Zavalita subota, Crvena subota i Dugačka subota. Svi ovi nazivi podsećaju na duge Hristove muka na raspeću. Stari veruju da se zbog toga na današnji dan obavezno treba učiniti neko dobro delo ili udeliti milostinja siromašnima.
Velika subota je dan uoči Uskrsa u kome se završavaju poslovi neophodni za doček sutrašnjeg praznika – sprema se i čisti kuća, priprema svečana odeća. Domaćice koje to još nisu učinile, na današnji dan farbaju jaja.
U Homolju mese kolač – vaskršnjak – okićen bosiljkom, kao i manji kolačići. U jugoistočnom Banatu mese kolačiće koji se posle bdenija nose na groblje. Grob se preliva vinom i okadi.
Na veliku subotu se ne radi u polju i žene ne rade ručne radove.
Ponoćnom Vaskršnjom liturgijom završavaju se dani žalosti i počinje Uskrs – najradosniji hrišćanski praznik i vreme velike radosti za vernike širom sveta.
