Ako biste nekada davno nekome rekli da živite u onom delu grada koji danas zovemo "krug dvojke" i smatramo ga najužim centrom, tadašnji Beograđani bi vam odgovorili da zapravo živite na krajnjoj periferiji grada. Jer, sve se menja, pa i Beograd, te u vremena davna Trg republike nije bio centar centra Beograda!
Onda kada je Beograd bio tek jedna od turskih varoši, baš tu se nalazila jedna od četiri kapije za izlazak iz grada. Pošto je bila na drumu koji je vodio ka Istanbulu dobila je naziv – Stambol kapija. Ova kapija nalazila se, otprilike, na mestu pešačkog prelaza koji vodi od Narodnog pozorišta do spomenika knezu Mihailu. Ispred Stambol kapije bilo je – polje. Dakle, jedno veliko ništa. Ni trg, a kamoli centar grada.
Preostale kapije za izlaz iz varoši bile su Sava-kapija, Varoš-kapija i Vidin-kapija.
Kapija je napravljena početkom 18. veka, dok su severnom Srbijom i Beogradom vladali Austrijanci. Legenda kaže da ju je podigao Laudon, koji je izgradio i rov oko šireg Beograda – nazvan Laudonov šanac, u kom su bili zabodeni palisadi – hrastove oblice sa šiljkom na vrhu.
Od svih kapija ova je bila najčvršće zidana, od cigle i tesanog kamena, a imala je i prostorije za smeštaj stražara. Imala je tri prolaza: veliki središnji (za kola) i dva manja, pešačka, sa obe strane kolskog. Čim biste izašli na Kapiju put vam se račvao – jedan kraj vodio je desno ka Terazijama, a drugi levo – ka Paliluli i Tašmajdanu.
Odmah po uspostavljanju srpske vlasti u gradu, knez Mihailo je naredio rušenje Stambol kapije jer je ona u narodu bila na veoma lošem glasu. Naime, u neposrednoj blizini kapije Turci su, za vreme svoje strahovlade, nabijali na kolac buntovne Srbe. Rušenje je trajalo skoro mesec dana. Napokon je sravnjena sa zemljom 19. maja te 1866. godine, a već dve godine kasnije otpočela je izgradnja Narodnog pozorišta. Teatar je uskoro postao novi simbol ovog kraja, a priča o kapiji pala je u zaborav.
