Ako ste Beograđanin onda ste bar jednom prošetali Tašom, sedeli u restoranu "Šansa" ili pratili sportski događaj na tribinama Tašmajdana. Međutim, da li ste znali da ste baš tada, baš tu, stajali na viševekovnim tajnama starog Beograda?
Park Tašmajdan nalazi se u samom srcu srpske prestonice, između ulica Takovske, Ilije Garašanina, Beogradske i Bulevara kralja Aleksandra. “Taš” i “majdan” su turske reči za rudnik i kamen, pa naziv ovog mesta u prevodu znači “kamenolom”.
Po jednom starom svedočenju “može se slobodno reći da su u Beogradu sva stara zdanja ozidana ovim ovde vađenim kamenom“, ali Tašmajdan je značajan i, pomalo misteriozan, i iz drugih razloga – upravo ovde, ispod omiljenog parka hiljada Beograđana, nalazi se najpoznatija prestonička pećina.
Tašmajdanska pećina sastoji se od 3 dela – antički rudnik, nemačko sklonište i prirodna pećina.
U vreme Rimljana iz pećine je vađen kamen koji je služio za gradnju antičkih kuća, palata, sarkofaga, grobnica, hramova, vodovoda… U vreme Turaka ova pećina je bila poznatija kao “šalitrena pećina”. Tašmajdanska šalitra bila je jedna od najkvalitetnijih u Evropi i od nje se proizvodio barut.
Tokom 19. veka mesto je služilo kao sklonište od turskih i austro-ugarskih topova.
Glavni ulaz u pećinu danas se nalazi kod zgrade RTS-a.
Pećina je sve više prokopavana i na kraju je dosegla do Palilulske pijace, gde se danas nalazi još jedan ulaz – kaže za Dnevno.rs Rade Milić, jedan od začetnika projekta “Undergrad” koji za cilj ima istrаživаnje i prezentаciju podzemnih objekаtа koji se nаlаze nа teritoriji grаdа Beogrаdа.
Drugi deo pećine je tzv. “Lerova pećina”, sklonište nekadašnjeg Vermahtovog generala i inicijatora šestoaprilskog bombardovanja Jugoslavije, Aleksandera fon Lera. Po nekim procenama u ovom delu moglo je da boravi 1000 ljudi, a imalo je hrane i vode za 6 meseci. Priča se da je ovde Gestapo zatvarao najozloglašenije zatvorenike.
Treći deo kompleksa predstavlja prirodnu pećinu smeštenu ispod restorana “Šansa”. Ona se spominje i u spisima austrougarskog putopisca Feliksa Kanica koji je u Srbiji boravio između 1860. i 1864. godine.
Na samom centru ovog dela pećine nalazi se veliki odron koji je pao sa plafona i tom prilikom je poginula jedna devojčica koja se tu igrala. Na svodu je ostala ruba kroz koju je kasnije bacan građevinski otpad prilikom radova.
Kroz delove pećine danas protiču podzemne vode čiji izvori se još uvek traže.
Procenjuje se da je pećina stara 13 miliona godina. Iz prve su mislili da je to samo bunker Fon Lera i rimski kamenolom. Onda sam otkrio da je to ujedno i prirodna pećina – ističe dr Vidoje Golubović, jedan od autora knjige “Beograd ispod Beograda”.
Ostale prostorije ovog zamršenog kompleksa raspoređene su nasumično ispod samog bazena i Tašmajdanskog parka. Ulaz u njih je zabranjen. Neki od hodnika su posle Drugog svetskog rata zazidani zbog bezbednosti jer se strahovalo da su minirani.
Zanimljivo je da Fon Ler nije uhvaćen u svom pećinskom skloništu već u Sloveniji. Ostaje tajna kojim putem je tamo prebegao. Jedni navode podzemne kanale koji kreću baš odavde, drugi tvrde je otišao preko Zemuna.
Ne znamo, između ostalog i zato što je veliki deo ovog prostora i danas neistražen. Obzirom da su istraživanja ovih pećina stala 1994. godine, ostaje misterija šta ova nalazišta još kriju.
Neki od planova vezanih za Tašmajdansku pećinu je da se ona očisti, ali ni ova inicijativa nije bez svojih problema.
– Šta ćemo sa kostima koje su tu? Šta ako nađemo bombe i oružje? Sve to prvo mora da se pregleda. Onda može da se malteriše i da se postavljaju svetla. Cilj je da se sve preuredi za potrebe turizma, ali prvo je potrebno nastaviti temeljna istraživanja – zaključuje Vidoje Golubović.
Do tada, Tašmajdanska pećina ostaje jedno od najmističnijih delova Beograda i večita inspiracija zaljubljenika u drevne tajne srpske prestonice.
