Prostor na kojem se danas nalazi srpska prestonica naseljen je stotinama godina, pa je grad menjao i ime i izgled mnogo puta. Zato i ne čudi što se ispod Beograda koji danas svi vidimo i volimo, nalazi čitav jedan svet podzemnog, "nevidljivog Beograda".
Stariji Beograđani verovatno još uvek pamte vreme kada bi svaka malo veća kiša izazvala pravi haos kod Železničke stanice, na Automokandi, kod Terazijskog tunela… To je zbog toga što, osim što se nalazi na ušću dveju reka, Beograd ispod sebe krije još najmanje devet podzemnih vodotoka, potoka i nekoliko “živih” izvora.
Ove vode bile su pravi izazov graditeljima nekih od danas najveličanstvenijih zgrada Beograda. Tragom ove priče, naša ekipa se uputila do hotela Moskva, tačnije njegovih podzemnih prostorija… Naime, iako Beograđani pored ovog legendarnog zdanja prolaze svakodnevno, malo je onih koji znaju da se u podrumu hotela nalaze 3 bunara sa po dve pumpe koje konstantno rade i sprečavaju izlivanje podzemnih voda.
Kroz Moskvu u gumenim čizmama
– Ovi bunari služe za pretakanje podzemne vode u kanalizaciju. Svaki bunar ima dve pumpe – radnu i rezervnu koje danonoćno rade kako bi sprečile plavljenje – objašnjava za Dnevno.rs Milan Pantelić, tehnički direktor hotela “Moskva” i dodaje da je interesatno napomenuti da nivo ovih podzemnih voda često ne zavisi od spoljašnjih padavina već prati neki svoj “unutrašnji” ritam.
Prva pumpa montirana je u podrumu hotela davne 1974. godine. Od tada su menjane nekoliko puta, a ove postojeće proveravaju se svakodnevno. Kada bi se desilo da prestanu sa radom, ne bi mnogo prošlo, a u unutrašnje prostorije “Moskve” bi se ulazilo u gumenim čizmama.
Bunari su napravljeni da se uz pomoć njih voda pretače u kanalizaciju. Kada bi pumpe prestale da rade, a u slučaju podizanja nivoa vode, bili bi poplavljeni donji nivoi hotela. Postoji priča da se ’70-ih to dogodilo i da je voda bila i do metar visine. Mi to danas ne smemo da dozvolimo i zato pumpe rade non-stop – ističe Pantelić i dodaje da bunari funkcionišu po principu spojenih sudova i da je u realno dovoljno da rade 2 od 3 pumpe pa da do plavljenja ne dođe.
Preko Mostara čamcem umesto autobusom
Priča o bunarima koji danas postoje ispod hotela “Moskva” samo je epilog mnogo veće sage o podzemnim vodama srpske prestonice. Ostalo je zabeleženo da su građevinari već prilikom kopanja temelja ove divne građevine 1905. godine naišli na debeo sloj nepropustljive ilovače i izvor podzemne vode.
Slične muke imali su radnici koji su radili na palati Albanija, kao i oni koji su kopali temelje Slavije i Beograđanke ispod koje je otkriveno više od deset jakih izvora.
– Zanimljivost cele ove priče je u tome što je Terazijski plato jedna od najviših tačaka u ovom delu Beograda, a da reke ipak protiču. Ovde su podzemne vode veoma zastupljene, a nikome nije jasno kako ni odakle idu. Nije najjasnije ni kako se ta voda faktički penje uzbrdo, iako postoje neke teorije i snimci tih podzemnih vodotokova – kaže naš sagovornik.
Terazijski plato u ovome nije usamljen. Pravcima skoro svih današnjih najvažnijih ulica grada nekada su tekle reke. Voda je strujala niz Kumodrašku ulicu, a Vračarska reka godinama se slivala od Slavije pa sve do Železničke stanice.
Jedna od nekada najvećih prestoničkih reka bila je Mokroluška i od Velikog Mokrog Luga preko Rimske i Ustaničke ulice, slivala se ka današnjem Mostaru gde se ulivala u Savu. Nakon izgradnje autoputa Beograd-Niš, posle Drugog svetskog rata, ovde je napravljen ogroman kolektor, pa danas ta reka teče bukvalno ispod autoputa.
Slična sudbina zadesila je i ostale prestoničke podzemne vode. Većina je danas “zarobljena” u kolektorima ili se izgubila u u kanalizacionim sistemima Beograda.
