Kapetan-Mišino zdanje je jedna od najpoznatijih građevina iz 19. veka u srpskoj prestonici. U njemu je danas smešten Rektorat Univerziteta u Beogradu i deo Filozofskog fakulteta. Sve ovo poznato je nekim Beograđanima, ali koliko ljudi zna - ko je uopšte bio taj "kapetan Miša"?!
Zgrada na adresi Studentski trg broj 1. dobro je poznata svim Beograđanima, ali i generacijama studenata koji su u prestonici studirali. Tu je smešteno sedište Beogradskog univerziteta kao i Katedra za srpski jezik Filološkog fakulteta i seminar za vizantijski grčki Odeljenja klasičnih jezika Filozofskog fakulteta.
Većina Beograđana zna da se objekat zove Kapetan-Mišino zdanje. Ipak, o tome koje bio taj “kapetan Miša”, malo ko će znati da vam kaže.
Najbogatiji čovek Balkana
“Kapetan Miša” zapravo se zvao Miša Anastasijević. Živeo je u 19. veku i bio veliki srpski trgovac i dobrotvor.
Bio je skromnog porekla. Otac Anastas bio je zemljoradnik i sitan trgovac iz Poreča dok mu je majka umrla na porođaju. Ipak, Mišu ovo nije sprečilo da postane moćan trgovac i jedan od najbogatijih ljudi onog vremena.
Miša Anastasijević je bio čovek koji je znao da iskoristi trenutak i iz svake situacije izvuče najbolje. Trgovao je, već prema prilici, svim i svačim – sapunom, stokom, solju… radio je kao carinik i rečni nadzorni kapetan.
Za njegovu “karijeru” najpresudniji su bili dobri odnosi sa knezom Milošem, tadašnjim vladarem Srbije, ali i najvećim trgovcem. Upravo on ga je 1833. godine postavio za dunavskog kapetana, sa nadzorno-arbitražnom ulogom – odatle i kasniji nadimak Kapetan Miša.
Ipak, najveće bogatstvo Miša Anastasijević je stekao kao trgovac solju. Imao je monopol na izvoz soli iz kneževine Vlaške i Moldavije, a kasnije i na uvoz soli iz Austrougarske. Time je postao jedan od najvećih trgovaca solju na Balkanu.
Imao je oko deset hiljada ljudi u službi, 23 stovarišta u raznim krajevima i najmanje 74 brodova za prevoz. Zapisi govore da je u jednom trenutku posedovao 1,5 miliona dukata gotovine, što mu je obezbeđivalo položaj jednog od najbogatijih ljudi na Balkanu.
Čovek koji je želeo da mu ćerka postane princeza
Miša Anastasijević je bio veliki dobrotvor i važio je za čoveka koji je pomagao svima koji bi mu pomoć zatražili – bio je mecena pisaca i zaštitnik slikara… opraštao je dugove, finansirao biblioteke i škole, poklanjao garderobu ženama i miraz siromašnim devojkama.
Izgradnja kapetan-Mišinog zdanja započeta je 1857. godine. Palata je sagrađena prema planovima češkog arhitekte Jana Nevole i trebalo je da bude svadbeni poklon za Mišinu ćerku Saru i princa Đorđa Karađorđevića, sina Alekse Karađorđevića, rođenog brata kneza Aleksandra. Kapetan Miša Anastasijević je pokušao na Svetoandrejskoj skupštini da dovede svog zeta Đorđa na presto Srbije, ali nije uspeo u toj nameri.
Nakon toga, Kapetan Miša je zgradu zaveštao “otečestvu“ za smeštaj više kulturnih i prosvetnih ustanova tadašnje Kneževine Srbije. U nju se odmah nakon izgradnje uselila Velika škola, zatim Gimnazija, pa Ministarstvo prosvete, Narodna biblioteka, Narodni muzej i na kraju Rektorat Beogradskog univerziteta.
A šta je bilo sa Kapetan-Mišom?
Razočaran što nije uspeo da Karađorđeviće dovede na vlast i tako svojim potomcima obezbedi vladarsku titulu, kapetan Miša Anastasijević je napustio Srbiju i kasnije retko dolazio.
U decenijama koje su usledile napustio je sve poslove sa solju i nakon toga samo trošio i rasipao novac. Istoričari kažu da je na to verovatno presudno uticala činjenica da nije imao muške dece, pa ni “da za koga čuva” novac. Umro je 27. januara 1885. u 81. godini života.
Njegova ćerka Sara je u braku sa Đorđem Karađorđevićem imala dva sina – Aleksu i Božidara, ali oni nisu imali potomaka, pa se tako kapetan-Mišina loza zauvek ugasila.
