Van Gog je holandski slikar koji se smatra jednim od najvećih slikara u istoriji evropske umetnosti. Sva svoja dela (oko 900 slika i 1100 crteža) stvorio je u vremenskom roku od 10 godina pre nego što je podlegao mentalnoj bolesti i počinio samoubistvo.
On je i klasičan primer neshvaćenog umetnika. Tek nakon smrti su mu slike postale poznate i cenjene, da bi danas postizale rekordne cene na aukcijama.
Kao i mnogi drugi, tokom života nije dobio zaslužena priznanja, a veliku je popularnost stekao tek nakon smrti. Jedina slika koju je za zivota prodao je ‘The Red Vineyard’ (Crveni vinograd) koja je danas izložena u moskovskom muzeju. Vinsent van Gog rođen je 30.03.1853. godine u Grot Zundertu, Holandija. Odrastao je uz oca sveštenika Teodorusa, majku Anu Korneliu i tri sestre Ana, Elizabet Viljemin i dva brata Kor i Teo za koga je bio posebno vezan. Van Gogovi su bili najveća porodica trgovaca umetničkim delima i, zahvaljujući stricu, Vinsent je sa 22 godine postao trgovac reprodukcijama sa platom od 5 funti mesečno u Londonu.
Posao trgovca lošim delima nije ga mogao održati, stoga je napustio Gupilov muzej gde je radio i predavao neko vreme kao učitelj. U to vreme ljudi su ga opisali kao mrzovoljnog, ekscentričnog čoveka koji se drži dalje od društva.
Proveo je neko vreme kod roditelja u Egen-u, a zatim se zaputio u Amsterdam u nameri da se školuje za sveštenika, po očevoj želji. Napustio je skupe studije i stupio u školu Odbora za evangelizam. Izbacili su ga iz pastorske škole jer nije mogao da se prilagodi pedantnosti i praznini savremene teologije. Na savet prečasnoga Pitersena, odlučio se na odlazak u Borinaž, rudarsko naselje na severu Holandije.
Prizor koji ga je tamo dočekao nije bio nimalo ugodan: ljudi na rubu egzistencije, boreći se između gladi, bolesti, zime i smrti u rudnicima. Posvetio se sav radu nastojeći da na sve moguce načine pomogne tim ljudima. Zato se duboko i snažno saosećao je sa bednim životom rudara, a takav mučan život nije mu činio dobro: fizicki je propadao, živci su mu popuštali, da bi pobeđen bezizlaznošću položaja u kom se nalaze rudari izgubio veru u Boga. Razočaran, tu je započeo svoje prve crteže.
Crtao je ugljem rudare, njihove žene i decu. U to vreme ga je posetio njegov mladji brat Teo i tada je sklopljen „ugovor“ između braće: Vinsent će slikati, a Teo će mu obezbediti sredstva za život i rad sve do momenta kad se Vinsent bude mogao sam izdržavati slikajući. Sve vreme Vinsent mu je trebao slati sve što naslika.
Sa svojim rođakom poznatim slikarom Antonom Movom se nasao u Hagu, gde je i započeo svoje dugogodišnje usavršavanje. Za svo vreme njegovog mukotrpnog života i rada nikada nije izostala pomoć i podrška od Tea. Vraća se sa roditeljima u Hajnen, neumorno radi i tamo upoznaje Margo Begeman, jedinu ženu koja ga je volela iskreno i bez rezerve, i koja je popila otrov kad joj je bilo zabranjeno da se uda za Vinsenta.
Oporavila se, ali su se ona i Vinsent rastali. Posle toga on odlazi u Pariz. U Parizu niko nije hteo njegove slike, ipak imao je uvek snage i vere u sebe da slika. Iz Pariza odlazi u Arl gde je našao nadahnuće za svoje slike, a tu mu se pridružuje Gogen.
U decembru 1888. dolazi do svađe između njega i Gogena. Van Gogh mu preti nožem, da bi na kraju, kad je Gogen otišao, sebi odrezao uvo. Zbog duboke depresije (za koju je u najvećoj meri kriv Gogen) 1889. na vlastiti je zahtev primljen u psihijatrijsku bolnicu u Francuskoj, tačnije u San Remiju. Sledeće godine puca sebi u prsa i ne shvatajući ozbiljnost povrede odlazi kući gde umire nakon dva dana. Ubio se pištoljem u svojoj 37. godini na slikanju u prirodi, kada mu nije išlo od ruke. Pištolj je nosio zbog šumskih životinja. Brat Teo, koji je bio uz njega dok je umirao, preneo je njegove poslednje reči: ,,Tuga će trajati večno“. Sahranjen je 1890. godine.
Slika Seljanka iz njegovog ranog holandskog perioda (mart 1885) nalazi se u beogradskom Narodnom muzeju.
Ostali događaji na današnji dan:
1135 – U Kordobi u Španiji rođen je Mojsije Majmond, najznačajniji jevrejski filozof srednjeg veka i jedan od najpoznatijih lekara svoga doba. Njegova dela prevedena su na mnoge jezike i uticala su na jevrejsku filozofiju i srednjovekovnu skolastiku.
1746 – Rođen je španski slikar Fransisko de Goja. Kao dvorski slikar od 1786. naslikao je čuvene portrete članova kraljevske porodice, dvorjana i uglednih ličnosti.
1814 – Britanci i njihovi saveznici u ratu protiv Napoleona Bonaparte trijumfalno su ušli u Pariz.
1842 – Američki lekar Kraford Long prvi put je upotrebio etar kao anestetik prilikom hirurške intervencije u bolnici u gradu Džeferson u Virdžiniji.
1853 – Rođen je holandski slikar Vinsent van Gog. Jedan od najvećih umetnika 20. veka čije je delo presudno uticalo na stvaranje novog likovnog izraza u evropskom slikarstvu, slavu je stekao posthumno. Neshvaćen i nepriznat za života, u dubokoj depresiji izvršio je samoubistvo 29. jula 1890.
1856 – U Parizu je mirovnim ugovorom okončan Krimski rat vođen od 1853. između Rusije i Otomanskog carstva.
1863 – Princ Vilijam, mlađi sin danskog kralja Kristijana IX, postao je kralj Grčke pod imenom Džordž I.
1867 – Senatu SAD podnesen je ugovor o kupovini Aljaske od Rusije. Teritorija od milion i po kvadratnih kilometara kupljena je potom za 7,2 miliona dolara, oko dva centa po jutru zemlje. Aljaska je 1912. godine zvanično proglašena za teritoriju SAD, a 1959. godine postala je 49. američka država.
1894 – Rođen je ruski konstruktor aviona Sergej Iljušin, koji je tokom tri decenije konstruisao više od 50 tipova aviona. Posebno je poznat po oklopnom jurišnom avionu “Il-2” za potrebe sovjetskog ratnog vazduhoplovstva u Drugom svetskom ratu.
1912 – Ugovorom u Fesu između Francuske i marokanskog sultana, Maroko je kao protektorat priključen francuskim kolonijalnim posedima.
1945 – Sovjetska armija je u Drugom svetskom ratu zauzela poljsku baltičku luku Dancig (Gdanjsk).
1950 – Umro je francuski političar i državnik Leon Blum, vođa Socijalističke stranke od osnivanja 1920, prvi socijalista premijer Francuske. Predvodio je vladu Narodnog fronta 1936-37. Posle nemačke okupacije Francuske u Drugom svetskom ratu odveden je u Nemačku, gde je bio zatvoren u logorima Buhenvald i Dahau. Po završetku rata ponovo je premijer 1946-47.
1967 – NATO je zatvorio vojne štabove u Francuskoj, nakon što je predsednik Šarl de Gol odlučio da povuče zemlju iz tog zapadnog vojnog saveza.
1972 – Velika Britanija je stavila Severnu Irsku pod direktnu britansku upravu. Suspendovan je severnoirski parlament i vlada Unionističke stranke Brajana Foknera.
1973 – Povlačenjem poslednjih američkih trupa i oslobađanjem zarobljenika formalno je završeno vojno angažovanje SAD u Vijetnamu.
1979 – Iranci su na dvodnevnom referendumu ubedljivom većinom izglasali uspostavljanje Islamske republike.
1981 – U Vašingtonu je izvršen neuspeo atentat na predsednika SAD Ronalda Regana.
1986 – Umro je američki filmski glumac Džejms Kegni, koji se proslavio ulogama u kriminalističkim filmovima, među kojima su najpoznatiji “Državni neprijatelj” i “Anđelio garava lica”. Dobitnik je Oskara za film “Jenki Dudl Dandi”.
1987 – Slika Van Goga “Suncokreti” prodata je na aukciji u Londonu za 24,75 miliona funti (39,7 miliona dolara).
2000 – Novinari, izdavači i organizacije za očuvanje slobode medija iz celog sveta pokrenuli su u Briselu kampanju za odbranu nezavisnih medija i novinara u Srbiji koji su se našli na udaru režima predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševića.
2000 – Umro je bivši austrijski predsednik Rudolf Kirhšleger. Za predsednika Austrije biran je dva puta između 1974. i 1986. i bio je prvi austrijski predsednik koji nije bio član nijedne političke partije.
2002 – Umrla je britanska kraljica majka Elizabeta.
2003 – U američkoj državi Njujork zabranjeno je pušenje u restoranima i barovima.
2004 – Umro je legendarni saradnik britanske radio televizije BBC Alister Kuk koji je, u svojoj čuvenoj emisiji “Pisma iz Amerike”, skoro šest decenija izveštavao o kulturnim i političkim zbivanjima u SAD.
2009 – Umro je francuski kompozitor Moris Žar slavan po muzici u filmovima “Lorens od Arabije”, “Doktor Živago”, “Put u Indiju” što mu je donelo i Oskara za filmsku muziku. Komponovao je muziku za više od 150 filmova za čuvene reditelje kao što su Alfred Hičkok, Džon Hjuston, Lukino Viskonti, Dejvid Lin i Piter Vir.
