Vasilij Grigorjevič Zajcev je bio sovjetski snajperista koji je tokom Velikog otadžbinskog rata za vreme Staljingradske bitke, u periodu od 10. novembra do 17. decembra 1942. godine ubio 225 nemačkih vojnika i oficira i njihovih saveznika (uključujući i 11 neprijateljskih snajperista). Heroj Sovjetskog Saveza i počasni građanin grada-heroja Volgograda.
Rođen je 23. marta 1915. godine u selu Jeleninskoje koje se nalazi na Uralu. Odrastao je u seoskoj porodici u kojoj je i naučio veštinu streljaštva. Iako mnogi misle da je Zajceva obučavao njegov deda on je podučavan od oca, loveći divljač na Uralima.
U leto 1942. godine, posle pet molbi, konačno je bio odobren zahtev podoficira Vasilija Zajceva da bude upućen na front. Septembra 1942. godine, zajedno sa ostalim vojnicima iz Tihookeanske flote, Zajcev je došao u Staljingrad gde je raspoređen u 1047. pešadijski puk 284. pešadijske divizije 62. sovjetske armije. Pošto se nalazio na dužnosti kurira i veziste na istočnoj obali Volge, malo je falilo da uopšte ne učestvuje u direktnim borbama za Staljingrad.
Kada su vojnici 13. gardijske divizije generala Aleksandra Rodimceva 14. septembra 1942. godine krenuli u krvavi prelazak Volge na zapadnu obalu iste među njima se našao i Zajcev. Po prispeću eliminisao je nekoliko nemačkih mitraljezaca i bio uočen od strane jednog političkog komesara.
Zbog iskazanog umeća i preciznosti dodeljena mu je snajperska puška. Rodimcevljevi vojnici su otišli da brane Mamajev Kurgan, a Zajcev je ostao u porušenom gradu. Do 10. novembra ubio je 32 neprijateljska vojnika i postao „propagandna bomba“ koja je nemački moral još više urušila.
Zanimljivost je da je kod većine svojih meta Zajcev sakupio pločicu vojnika i time dokazao broj pogodaka. Za samo dva meseca ubio je preko 200 nemačkih vojnika (po nekim procenama ukupno tokom bitke za Staljingrad je ubio preko 300 nemačkih vojnika i oficira).
Sledeći njegov primer povećavao se broj snajperista. On lično je ohrabrivao i podučavao snajperiste i osnovao školu za iste.
Po nekim procenama njegovi učenici su eliminisali preko 3.000 nemačkih vojnika u Staljingradu. Januara1943. godine povredio je oči aktiviranjem protiv-pešadijske mine. Profesor Vladimir Filatov je uspeo teškom i dugom operacijom da otkloni posledice i Zajcev se vratio u stroj.
Pored Staljingradske bitke, Zajcev je učestvovao i u borbama u regionu Donbasa, u bici kod Dnjepra, borbama u blizini Odese i Dnjestra. Kraj rata maja 1945. godine dočekao je sa činom kapetana u bolnici u Kijevu.
Vasilij Zajcev umro je 15. decembra 1991. godine (deset dana pre zvaničnog raspada Sovjetskog Saveza). Iako je njegova lična želja bila da bude sahranjen u memorijalnom kompleksu na Mamajev Kurganu u Volgogradu, prvobitno je sahranjen na Vojnom spomen groblju u Kijevu.
Godine 2005. povodom 60-godišnjice Pobede nad fašizmom, supruga Vasilija Zajceva, Zinaida, obratila se rukovodstvu grada Volgograda sa molbom da usliše poslednju želju njenog supruga i njegove posmrtne ostatke prebace na Mamajev Kurgan. Ova molba je ispunjena i 31. januara 2006. godine posmrtni ostaci Vasilija Zajceva su preneti i sa najvišim vojnim počastima sahranjeni u memorijalnom kompleksu na Mamajevom Kurganu.
