Na današnji dan 1558. godine preminula je Haceki Hurem sultanija, omiljena žena osmanskog sultana Sulejmana I i njegova venčana supruga.
Njeno pravo ime, kao i njeno detinjstvo, nisu sasvim poznati. Pretpostavlja se da se zvala Anastasija ili Aleksandra Lisovska. Bila je poreklom iz Rusije, sa teritorije današnje Ukrajine. Njen otac je bio pravoslavni ukrajinski sveštenik.
Kao i mnoge njene zemljakinje, za kojima je u Carigradu (Istanbulu) bila velika potražnja, Rokselana je ili kao sužanj ili zato što su je roditelji prodali (što je bila česta pojava u Rusiji) odvedena kao belo roblje u Osmansko carstvo.
Ibrahim-paša je, iz zahvalnosti, svom prijatelju sultanu Sulejmanu I poklonio mladu Rokselanu. Ona se našla u haremu koji je obuhvatao oko 300 robinja. Rokselana, koja je imala vatreno crvenu kosu, opisana je kao nežna, vitka, ljupka i očaravajuća. Uz to je bila veoma inteligentna, promućurna i vesela, smejala se i šalila rado.
Rokselani nije bilo teško da privuče Sulejmanovu pažnju. Uostalom, njena harizma je privlačila svakoga u haremu, zbog čega je brzo dobila ime „Hurem“, što znači nasmejana. Nije dugo potrajalo dok je postala i sultanova saputnica u krevetu. Pošto nije služila samo za seksualno zadovoljavanje i kao majka mogućih naslednika, nego se pokazala i kao dobar sagovornik i iskrena prijateljica, pa čak i kao životna saputnica. Sulejman je bio oduševljen Ibrahimovim poklonom. Sa Rokselanom je mogao da piše pesme ili da vodi političke diskusije.
Haceki Hurem sultanija bila je omiljena žena osmanskog sultana Sulejmana I i njegova venčana supruga. Bila je i majka petoro njegove dece: Sultana Selima II — naslednika Sulejmana I, Mihrimah sultanije kao i prinčeva Mehmeta, Bajazida i Džihangira.
Smatra se jednom od najmoćnijih žena Osmanskog carstva i jednom od najmoćnijih u istoriji čovečanstva. Imala je veliku moć i vršila je veliki uticaj na politiku Osmanskog carstva i igrala vodeću ulogu u državnim aferama.
Ostali događaji na današnji dan:
1480. Rođena je Lukrecija Bordžija, mecena umetnika i naučnika u vreme italijanske renesanse, vanbračna ćerka pape Aleksandra VI.
1797. Rođen je francuski državnik i istoričar Luj Adolf Tjer, osnivač i prvi predsednik Treće republike od 1871. do 1873. godine.
1820. Rođen je austrijski kompozitor i dirigent Franc fon Zupe, autor popularnih opereta – “Laka konjica”, “Bokačo”, “Lepa Galateja”, “Fatinica”.
1882. U Londonu je rođen američki dirigent poljskog porekla Leopold Stokovski, osnivač Američkog simfonijskog orkestra.
1906. Od zemljotresa u San Francisku poginulo je više od hiljadu ljudi, a oko 200.000 ostalo je bez kuća.
1909. U Vatikanu je beatifikovana francuska heroina iz 15. veka Žana D’Ark – Jovanka Orleanka. Kanonizacija je izvršena 1920.
1922. Umro je pisac i političar Svetomir Nikolajević, profesor Velike škole, član Srpske kraljevske akademije, premijer Srbije i ministar unutrašnjih poslova (1894). Jedan je od osnivača Radikalne stranke.
1936. Umro je italijanski kompozitor Otorino Respigi (“Gregorijanski koncert” za violinu i orkestar, simfonijske poeme “Rimske pinije”, “Rimske fontane”, “Rimski praznici”, više opera).
1942. Američki avioni u Drugom svetskom ratu prvi put su bombardovali Tokio, Jokohamu i Nagoju.
1946. Zvanično je raspuštena Liga naroda, a njena imovina preneta je na novoosnovane Ujedinjene nacije.
1946. SAD su priznale Federativnu Narodnu Republiku Jugoslaviju pod vodjstvom Josipa Broza Tita.
1951. U Parizu su Belgija, Zapadna Nemačka, Italija, Luksemburg, Francuska i Holandija potpisale ugovor o osnivanju Evropske zajednice
za ugalj i čelik. To je bio početak stvaranja Evropske ekonomske zajednice, odnosno Evropske unije.
1954. Gamal Abdel Naser, jedan od vođa udara kojim je 1953. svrgnut kralj Faruk I, postao je premijer i vojni guverner Egipta.
1955. Umro je nemački naučnik Albert Ajnštajn, tvorac Teorije opšteg relativiteta. Od dolaska nacista na vlast u Nemačkoj 1933. živeo je u SAD. Nobelovu nagradu za fiziku dobio je 1921. godine.
1955. U indonežanskom gradu Bandungu počela je afroazijska konferencija 29 zemalja čiji su principi postali osnova Pokreta nesvrstanih kao alternative vojnim blokovima – NATO-u i Varšavskom ugovoru.
1956. Raspušten je Informbiro, savetodavno i koordinaciono telo devet evropskih komunističkih i radničkih partija, kojim je dominirao Sovjetski savez.
1980. Južna Rodezija je pod nazivom Zimbabve postao 50. nezavisna zemlja Afrike. Na dvogodišnjicu sticanja nezavisnosti, glavni grad Solzberi je dobio novi naziv: Harare.
1983. Od eksplozije automobila-bombe kojim je samoubica prodro u Ambasadu SAD u Bejrutu, poginule su 63 osobe, a više od stotinu je ranjeno.
1994. Počeo je građanski rat u Ruandi.
1996. U Kairu je poginulo 18 grčkih turista kada su islamski teroristi otvorili vatru na turistički autobus.
1996. Više od 100 libanskih izbeglica je poginulo u napadu izraelske artiljerije na izbeglički logor.
1999. SR Jugoslavija je, u vreme napada NATO zbog Kosova, prekinula diplomatske odnose sa Albanijom.
2004. Umro je Ratu Sir Kamisese Mara, osnivač države Fidži.
