Na današnji dan 1431. godine, u Ruanu je na lomači spaljena Jovanka Orleanka pošto je po nalogu Engleza pred crkvenim sudom optužena da je jeretik i veštica.
Prvi put se pojavila pred porotom 21. februara 1431. godine. Optužena je kao lažni prorok, čarobnjak, veštica i jeretik. Optužena je da je izvršila masovni zločin ubijajući engleske vojnike u borbi i da je naređivala zverstva. 29. maja sudsko veće od 37 sudija je odlučilo da je proglasi krivom kao jeretika i lažnog vernika.
Presuda je donesena 30. maja 1431. po kojoj je osuđena na lomaču.
Pre samog čina spaljivanja, u tamnici su je posetili svih 37 sudija i rekli joj da se njima može slobodno ispovediti. Tada je Orleanka izjavila da više ne čuje božje glasove.
Spaljena je tačno u podne 30. maja 1431. na gradskom trgu pred masom ljudi. Bila je obučena u posebnu nošnju na kojoj su bili ušiveni crveni đavoli, pošto je tu bluzu nosio svaki jeretik koji je osuđen na lomaču. Za vreme spaljivanja, oko nje su kružili crkvenjaci sa knjigama i čitali molitve za spas ljudskih duša od ovakvih jeretika. Njeni ostaci su zatim bačeni u Senu.
Jovanka Orleanka rehabilitovana je na reviziji procesa 1456, a odlukom pape Benedikta XV 1920. proglašena je za sveticu.
Ostali događaji na današnji dan:
1431. U Ruanu na lomači spaljena Jovanka Orleanka pošto je po nalogu Engleza pred crkvenim sudom optužena da je jeretik i veštica. Rehabilitovana na reviziji procesa 1456, a odlukom pape Benedikta XV 1920. proglašena za sveticu.
1498. Kristofer Kolumbo isplovio uz šest brodova iz španske luke Sanlukar na treće putovanje u Novi svet, tokom kog je otkrio Trinidad i obale Južne Amerike.
1536. Engleski kralj Henri VIII venčao se s trećom ženom Džejn Sejmor, 11 dana po pogubljenju njegove druge žene Ane Bolen.
1593. U tuči u jednoj londonskoj taverni ubijen Kristofer Marlou, najznačajniji dramski pisac engleske renesanse pre Šekspira.
1640. U Antverpenu umro flamanski barokni slikar Peter Paul Rubens. Njegovo delo izvršilo ogroman uticaj na evropsko slikarstvo.
1744. Umro engleski pesnik i satiričar Aleksander Poup.
1778. Umro francuski filozof, pisac i istoričar Fransoa Volter, jedan od najznačajnijih mislilaca evropskog prosvetiteljstva u 18. veku.
1814. Rođen ruski revolucionar, anarhist Mihail Aleksandrovič Bakunjin. Zbog širenja liberalnih ideja ruski Senat ga 1844. lišio plemićke titule i osudio na robiju u Sibiru, odakle je uspeo da pobegne u Zapadnu Evropu, gde je nastavio revolucionarne aktivnosti.
1848. SAD i Meksiko ratifikovali sporazum potpisan u februaru 1848. posle poraza Meksikanaca u američko-meksičkom ratu. Za naknadu od 15 miliona dolara u sastav SAD ušle meksičke teritorije Novi Meksiko, Kalifornija, delovi Nevade, Jute, Arizone i Kolorada.
1876. Zbačen turski sultan Abdul Azis, na presto stupio njegov nećak sultan Murat V, koji je svrgnut nekoliko meseci kasnije i stavljen u doživotni pritvor u jednu carigradsku palatu.
1909. Rođen američki klarinetista i kompozitor Beni Gudmen, najpopularniji džez-muzičar tridesetih godina, nazvan “kralj svinga”.
1912. Umro američki pilot i konstruktor aviona Vilbur Rajt, pionir avijacije koji je 1903. s bratom Orvilom izveo prvi let u istoriji vazduhoplovstva.
1913. U Londonu zaključen mirovni ugovor članica Balkanskog saveza, koji su činile Bugarska, Srbija, Crna Gora i Grčka, i Turske, kojim je okončan Prvi balkanski rat. Turska tim ugovorom izgubila sve balkanske posede, na evropskom tlu ostao joj samo Carigrad sa okolinom.
1918. Umro ruski filozof Georgij Valentinovič Plehanov. 1883. u Ženevi osnovao prvu rusku marksističku grupu “Oslobođenje rada” koja je početkom devedesetih sarađivala s Lenjinom. Plehanov se kasnije kritički odnosio prema taktici boljševika i, smatrajući da Rusija nije dovoljno sazrela za socijalizam, Oktobarsku revoluciju ocenio kao kobnu grešku.
1942. Britansko ratno vazduhoplovstvo uz 1.047 aviona bombardovalo nemački grad Keln u Drugom svetskom ratu.
1956. Jugoslovenska državno-partijska delegacija s Josipom Brozom Titom na čelu doputovala u SSSR, u prvu posetu posle smrti Staljina i raskida s Moskvom 1948.
1960. Umro ruski pisac Boris Leonidovič Pasternak, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1958. Najveći uspeh kod publike i književne kritike doneo mu roman “Doktor Živago”, objavljen u inostranstvu, posle čega je izbačen iz ruskog Saveza pisaca. U SSSR “Doktor Živago” štampan 1988.
1961. Iz zasede ubijen dominikanski diktator Rafael Truhiljo.
1973. Zapadna Nemačka i Čehoslovačka postigle dogovor o normalizaciji odnosa posle 32-godišnjeg prekida.
1980. Papa Jovan Pavle II stigao u Pariz, u prvu posetu jednog pape Francuskoj od 1814.
1992. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvojio rezoluciju 757 kojom su Srbiji i Crnoj Gori, zbog umešanosti u rat u Bosni, uvedene sankcije koje podrazumevaju potpunu ekonomsku blokadu i prekid svih naučnih, kulturnih i sportskih veza sa svetom.
1992. U Beogradu ispred Jugoslovenskog dramskog pozorišta nekoliko stotina dramskih umetnika jednosatnim ćutanjem izrazilo protest protiv rata na tlu bivše Jugoslavije i saosećanje sa svim žrtvama.
1994. Umro srpski nuklearni fizičar i hemičar Pavle Savić, profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti od 1971. do 1981. Doprineo razvijanju procesa nuklearne fisije.
1995. Rusija formalizovala odnose s NATO, ali ponovila upozorenje da bi širenje zapadnog vojnog saveza na istok Evrope moglo da podeli kontinent.
1998. U severnoj avganistanskoj provinciji Tahar u zemljotresu poginulo najmanje 3.000 ljudi.
1999. U vazdušnim udarima NATO na Jugoslaviju pogođen sanatorijum u Surdulici. Poginulo 20 osoba.
1999. Najmanje 54 osobe poginule u Minsku, u stampedu nekoliko hiljada mladih koji su posle završetka rok-koncerta jurnuli u ulaz stanice podzemne železnice da se sklone od iznenadnog pljuska.
2000. Vojna komanda na Fidžiju proglasila vanredno stanje da bi okončala krizu koju su izazvali pobunjenici držeći premijera i grupu Vladinih službenika kao taoce.
2001. Na poslednjem suđenju u Nemačkoj za zločine počinjene u Drugom svetskom ratu, bivši SS-oficir i nadzornik u koncentracionom logou “Terezijenštat”, 89-godišnji Anton Malot osuđen na doživotni zatvor zbog ubistva tri i pokušaja ubistva četvrtog zatvorenika jevrejske nacionalnosti na svirep način.
