Prva električna sijalica javnog osvetljenja u Beogradu zasijala je 1893. godine na uglu Kolarčeve i Makedonske ulice.
Mali grad, sa oko 55 hiljada stanovnika, i pored skromnih materijalnih mogućnosti, a zahvaljujući dalekovidosti gradske uprave, odabrao je najsavremenije rešenje kada je birao između električnog i gasnog osvetljenja.
Beograd je tako pre većine drugih evropskih prestonica, a i prestonica sveta, dobio električno osvetljenje. Do tada je bio osvetljen fenjerima sa tečnim gasom.
Prva električna centrala nalazila se na Dorćolu i snabdevala je tramvaj i javno osvetljenje sa 600 „parnih konjskih snaga”, tj. 447,6 kW.
Prvu sijalicu, ipak, Beograd je video nešto ranije – zasvetlela je 1881. godine u kafani „Hamburg”, na uglu današnjih ulica Kneza Miloša i Masarikove.
Ostali događaji na današnji dan:
63. p.n.e. Rođen je Cezar Oktavijan Avgust, usvojeni sin Julija Cezara, prvi rimski car. Nakon što je pobedio vojsku Marka Antonija i Kleopatre kod Akcija 31. godine p.n.e, preuzeo je svu vlast i zaveo novi oblik vladavine – principat i ustanovio Pax Romana – mir u celom Rimskom carstvu. Njegova vladavina smatra se najsjajnijim periodom rimske istorije i naziva Avgustov ili Zlatni vek.
1687. U borbi sa Turcima, prilikom napada na Duvno, poginuo je uskočki vojvoda Stojan Janković, vojni starešina Ravnih Kotara umletačkoj službi. Za podvige u borbama protiv Turaka, mletačke vlasti su ga odlikovale titulom “kavalijera” i dale mu imanje u Kotarima. Opevan je u narodnoj pesmi “Ropstvo Janković Stojana”.
1719. Lihtenštajn je postao nezavisna kneževina u okviru Svetog rimskog carstva.
1817. Španija i Velika Britanija potpisale su sporazum o zabrani trgovine robljem.
1819. Rođen je francuski fizičar Arman Fizo,koji je 1849. prvi izračunao brzinu svetlosti bez primene astronomskih proračuna.
1840. Crnogorci su na Mljetičku, na Durmitoru, ubili 80 turskih vojnika i muselima Smail-agu Čengića, koji je krenuo da skuplja harač. O tom događaju hrvatski pesnik Ivan Mažuranić ispevao je herojski ep “Smrt Smail-age Čengića”.
1846. Nemački astronom Johan Gotfrid Gale otkrio je planetu Neptun.
1866. Srpski knez Mihailo Obrenović i crnogorski knez Nikola I Petrović zaključili su ugovor o zajedničkoj borbi za oslobođenje od Turaka i ujedinjenje srpskih zemalja. Knez Nikola se obavezao da će se u slučaju ujedinjenja dve države odreći prestola u korist kneza Mihaila.
1870. Umro je francuski pisac Prosper Merime. Kao veliki erudit, poznavalac istorije, arheologije i arhitekture, postao je 1834. inspektor u Upravi istorijskih spomenika, a od 1844. je član Francuske akademije. Njegova novela “Karmen” inspirisala je francuskog kompozitora Žorža Bizea (Georges Bizet) da napiše istoimenu operu. (“Gusle”, “Hronika vremena Šarla IX”, “Tamango”, “Ertrurska vaza”).
1914. U prvom vazdušnom napadu na Nemačku, britansko vazduhoplovstvo bombardovalo je u Prvom svetskom ratu grad Diseldorf.
1916. Rođen je italijanski političar Aldo Moro, premijer Italije (1963-68. i 1974-76), lider Hrišćansko-demokratske stranke. Teroristička grupa “Crvene brigade” kidnapovala ga je u martu 1978, a u maju je ubijen.
1932. Nedžd, Hedžas i više drugih oblasti koje je pod patronatom Velike Britanije na Arabijskom poluostrvu pripojila dinastija Saudita, ujedinilo se u državu Saudijska Arabija.
1939. Umro je austrijski psihijatar Sigmund Frojd, osnivač psihoanalize, posebno zaslužan za istraživanja podsvesne psihe i njene povezanosti sa seksualnim nagonom (“Tumačenje snova”, “O psihoanalizi”, “Psihopatologija svakodnevnog života”).
1956 – Velika Britanija i Francuska prepustile su Savetu bezbednosti UN problem Sueckog kanala.
1957. Grčka je odbacila zahtev Bukurešta da se Rumunija priključi Balkanskom savezu, koji su ugovorima 1953. u Ankari i 1954. na Bledu zaključile Jugoslavija, Grčka i Turska. Balkanski savez osnovan je kao odgovor na vojni pritisak zemalja istočnog bloka na Jugoslaviju.
1973. Huan Peron izabran je treći put za predsednika Argentine. Njegova žena Izabela postala je potpredsednik.
1973. Umro je čileanski pisac i diplomata Pablo Neruda (70) jedan od najvećih pesnika Latinske Amerike i španskog jezika, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1971. (“Praznična pesma”, “Dvadeset ljubavnih pesama i jedna očajna”, “Španija u srcu”).
1987. U Beogradu je održana 8. sednica Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije, na kojoj je došlo do prekretnice u idelogiji i politici srpskih komunista. U sukobu dve frakcije pobedila je tvrda struja tadašnjeg predsednika CK SK Srbije Slobodana Miloševića, nad umerenom politikom predsednika Predsedništva Srbije Ivana Stambolića. Milošević je potom izvršio čistke u partiji i medijima i obezbedio osnov za svoju nacionalističku politiku.
1991. Jermenija je proglasila nezavisnost od ŠSR-a.
1997. Na mirovnim pregovorima u Severnoj Irskoj, protestanski unionisti su prvi put posle 75 godina razgovarali direktno sa vođama Šin Fejna, političkog krila Irske republikanske armije.
1998. Savet bezbednosti UN doneo je rezoluciju 1199 kojom se zahteva prekid vatre između srpskih snaga bezbednosti i kosovskih Albanaca, preduzimanje mera za sprečavanje humanitarne katastrofe i nastavljenje pregovora o okončanju krize na Kosovu. Najavljene su dalje akcije i dodatne mere ukoliko rezolucija ne bude poštovana.
2001. Levičarska partija, koja potiče iz bivšeg poljskog komunističkog režima, osvojila je većinu glasova na parlamentarnim izborima u Poljskoj.
2004. Tropski uragan Džin koji je pogodio Haiti odneo je najmanje 1.147 života, a oko 1.250 ljudi se vode kao nestali.
