Vesti  Istorijski zabavnik  /  Na današnji dan

Rođen Lučano Pavaroti, slavni operski pevač - 1935. godine

Na današnji dan 1935. godine, rođen je italijanski operski pevač Lučano Pavaroti. Karijeru svetske operske zvezde počeo je 1961. ulogom Roberta u operi "Boemi" Đakoma Pučinija.
Autor: A. B. Foto: Wikipedia/Pirlouiiiit
Vreme: 07:14h | 12. oktobar. 2015.
0

 

Lučano Pavaroti je bio italijanski operski pevač. Smatran je za jednog od značajnijih tenora 20. veka. Pavaroti je bio poznat i po svom humanitarnom radu.

 

Potiče iz muzičke porodice. Pre nego što se počeo da se bavi muzikom, bavio se pedagogijom i želeo je da bude učitelj.

 

Debitovao je 1961. u Ređio Emiliji, gde pobeđuje na internacionalnim muzičkim takmičenjima.

 

Na to slede pozivi različitih italijanskih, holandskih (Amsterdam) kao i drugih operskih kuća (Beč, Cirih). Godine 1965. je radio u SAD i Australiji sa Džoan Saterlend. Godinu posle - debituje i u milanskoj skali. Slede angažmani u Barseloni, Parizu, Londonu i Njujorku.

 

U toku svetskog fudbalskog prvenstva 1990, sa Hoseom Karerasom i Plasidom Domingom formira pevački trio tri tenora. Lučanove pevačke partnerke su osim Džoan Saterlend bile i Monserat Kabaje, Ileana Kotrubaš, Kiri Te Kanava i Mirela Freni.

 

Lučano Pavaroti je 21. maja 2005. godine održao koncert u Beogradu.

 

Pavaroti je jula 2006. operisao rak pankreasa. Sredinom avgusta 2007. proveo je više od dve nedelje u bolnici rodnog grada zbog ispitivanja i lečenja. Odatle je otpušten 25. avgusta. Petog septembra mu se stanje pogoršalo, dok su mu bubrezi otkazali. Pavaroti je preminuo u rano jutro 6. septembra u 71. godini.

 

Ostali događaji na današnji dan:

1492 - Španski moreplovac Kristofer Kolumbo prvi put je stupio na tlo Novog sveta. Nakon 33 dana plovidbe od Kanarskih ostrva, njegova posada iskrcala se na Bahamska ostrva, sa uverenjem da su stigli u Aziju.
1518 - Nemački verski reformator Martin Luter, optužen za jeres, odbio je da se odrekne svojih teza pred papskim izaslanikom kardinalom Tomazom Kajetanom. Duboko pogođen trgovinom indulgencijama (papski oprost) Luter je 1517. na vrata crkve u Vitenbergu okačio svojih 95 teza o preuređenju katoličke crkve i pozvao na javnu raspravu. Taj događaj smatra se početkom reformacije.
1810 - Dan kada su se venčali bavarski princ Ludvig i saksonska princeza Tereza postao je događaj godine i vremenom se pretvorio u bavarske Oktobarske svečanosti piva i kobasica (Oktoberfest).
1811 - Paragvaj je proglasio nezavisnost od Španije i Argentine.
1822 - Brazil je stekao nezavisnost od Portugalije.
1865 - Rođen je srpski naučnik, geograf Jovan Cvijić, osnivač antropogeografije i geomorfologije u Srbiji i Geografskog društva u Beogradu (1910). Predsednik Srpske kraljevske akademije od 1921. do smrti i počasni doktor više inostranih univerziteta i akademija, predsednik teritorijalne komisije na Mirovnim pregovorima u Versaju (1919-20) („Balkansko poluostrvo i južnoslovenske zemlje", „Balkanska pitanja", „Etnogeografske karte jugoslovenskih zemalja").
1873 - U Čačku je rođena srpska slikarka Nadežda Petrović, čije je delo snažno uticalo na razvoj modernog srpskog slikarstva. Od oko 200 njenih sačuvanih slika, neke se svrstavaju među najbolja dela u srpskoj likovnoj umetnosti – „Resnik", „Autoportret", „Notr Dam", „Bulonjska šuma". Bila je profesor na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu i organizator prvih umetničkih izložbi.
1897 - U Beograd su iz Beča preneti posmrtni ostaci Vuka Stefanovića Karadžića, reformatora srpskog jezika, i sahranjeni u porti Saborne crkve.
1918 - Uz zvuke kompozicije „Marš na Drinu" u oslobođeni Niš u Prvom svetskom ratu umarširala je Drinska divizija srpske vojske.
1924 - Umro je francuski pisac Anatol Frans, jedan od velikana francuske književnosti s kraja XIX i početka XX veka, koji je za života dobio sve počasti kojima se jedan pisac može nadati. Bio je član Francuske akademije i dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1921. („Zločin Silvestra Bonara", „Pobuna anđela", „Taida", „Epikurov vrt", „Ostrvo pingvina").
1928 - U dečjoj bolnici u Masačusetsu prvi put su na pacijentu obolelom od poliomielitisa primenjena „gvozdena pluća".
1934 - Jedanaestogodišnji Petar II Karađorđević proglašen je kraljem Jugoslavije, nakon što je 9. oktobra u atentatu u Marseju ubijen njegov otac kralj Aleksandar I. Vršenje kraljevske vlasti je u ime maloletnog kralja vršilo tročlano namesništvo - princ Pavle, dr Radenko Stanković i dr Ivo Perović. Prvi namesnik bio je Pavle Karađorđević.
1942 - U bici na pacifičkom ostrvu Gvadalkanal Amerikanci su u Drugom svetskom ratu porazili Japance i zaustavili njihovo nadiranje ka Australiji.
1960 - Tokom debate o kolonijalizmu u Generalnoj skupštini UN, ljutiti sovjetski lider Nikita Hruščov skinuo je cipelu i tresnuo njome o sto nekoliko puta.
1964 - U orbitu oko Zemlje lansiran je sovjetski vasionski brod „Vashod 1", prva svemirska letilica sa višečlanom posadom.
1968 - Afrička država Ekvatorijalna Gvineja stekla je nezavisnost posle 190 godina španske kolonijalne uprave.
1968 - Predvođena pukovnikom Omarom Torihosom Ererom, Nacionalna garda Paname oborila je proameričkog predsednika Arnulfa Arijasa Madrida.
1984 - Tokom godišnje konferencije Konzervativne partije u hotelu „Grand" u Brajtonu, u kojem je boravila Margaret Tačer, britanski premijer, eksplodirala je bomba koju su podmetnuli pripadnici IRE. Pet ljudi je poginulo, a 30 je ranjeno.
1990 - Ubice na motociklima u Kairu su ubili predsednika egipatskog parlamenta Rifata Mahdžuba i trojicu njegovih telohranitelja.
1992 - U Kairu je poginulo više od 550 ljudi u zemljotresu čiji je epicentar bio blizu velikih piramida u Gizi.
1996 - U 92. godini je umro francuski teniser Rene Lakost, poslednji od „četiri musketara" koji su dominirali svetskim tenisom dvadesetih godina XX veka. Osnivač je čuvene kompanije za proizvodnju sportske opreme.
1999 - UN su simbolično proglasile za šestomilijarditog stanovnika Zemlje bebu rođenu u Sarajevu. Majci novorođenog dečaka uručena je srebrna medalja mira UN.
1999 - Vojnim udarom vlast u Pakistanu preuzeo je general Pervez Mušaraf.
2001 - U požaru je izgorela Saborna crkva u Nišu, jedna od najvrednijih u Srbiji. Građena je od 1856. do 1872, a projekat je izradio najpoznatiji srpski arhitekta XIX veka Andrej Damjanović.
2001 - Nobelova nagrada za mir dodeljena je Ujedinjenim nacijama i generalnom sekretaru Kofi Ananu.
2002 - U bombaškom napadu na restoran i diskoteku na indonežanskom ostrvu Bali, poginule su 202 osobe, uglavnom strani turisti. Sud u Indoneziji osudio je na smrt glavne organizatore napada, članove ekstremne islamske grupe Džema islamija, za koju se osnovano sumnja da je povezana sa Al-Kaidom.
2003 - U 90. godini umro je Patrik Dalzel-Džob, bivši poručnik Britanske kraljevske mornarice, za koga se veruje da je bio inspiracija za lik tajnog agenta Džemsa Bonda.

Komentari

Nije moguće komentarisati vesti starije od 5 dana.