Na današnji dan 1969. godine, češki student Jan Palah izvršio je samoubistvo spaljivanjem u centru Praga u znak protesta zbog okupacije Čehoslovačke koju su, po nalogu Sovjetskog Saveza, izvršile članice Varšavskog ugovora u avgustu 1968.
Jan Palah je bio češki rodoljub, student istorije na Karlovom univerzitetu u Pragu.
Nakon invazije pet zemalja Varšavskog pakta na Čehoslovačku (1968), Palah je 16. januara 1969, usred Praga sam sebe zapalio i tako postao simbol savremene borbe Čeha i Slovaka za slobodu.
Pet članica Varšavskog pakta izvelo je invaziju na Čehoslovačku u avgustu 1968, ne bi li na taj način zaustavili započete reforme liberalizma društva podstaknute od strane tadašnje vlade Aleksandera Dubčeka za vreme Praškog proleća. Palah je umro nakon što se sam zapalio na jednom praškom trgu, 16. januara 1969.
Pogreb Jana Palaha se pretvorio u opšti protest protiv tadašnje političke situacije u kojem se nalazila Čehoslovačka. Mesec dana kasnije (25. februara 1969.) još se jedan student, Jan Zajic, takođe zapalio na istom mestu. Dva meseca iza toga, u aprilu, Evžen Plocek je učinio isto u češkom gradu Jihlava. Osim trenutnog šoka, samozapaljenja nisu imali drugog učinka na političko stanje u zemlji.
Nekoliko meseci ranije, 8. novembar 1968, Poljak, Rycard Siviec, spalio se u Varšavi tokom protesta koji su se održavali u znak protesta napada članica Varšavskog pakta na SSSR, a najpre poljskog učestvovanja u invaziji. Siviec je umro nakon četiri dana (12. novembra) u bolnici.
Međutim, malo je verovatno da je Palah znao za taj protestni čin, jer je taj događaj bio u potpunosti zataškavan od strane komunističkih čelnika. Prva vest o tom događaju bila je emitovana na talasima Radija Slobodna Evropa tek dva meseca posle smrti Jana Palaha.
Nakon pada komunizma, Palah je u Pragu posmrtno odlikovan bronzanim krstom koji su uzidali na mesto samozapaljenja, kod spomenika Svetom Vaclavu, na istoimenom trgu. Uz to, trg gde se nalazi Filozofski fakultet Karlovog univerziteta u Pragu je preimenovan njemu u čast. Češki astronom Luboš Kohutek, koji je napustio Čehoslovačku odmah naredne godine, dao je ime asteroidu koji je bio otkriven 22. avgusta 1969. Palah.
Ostali događaji na današnji dan:
1547. U Moskvi za prvog ruskog cara krunisan Ivan IV Vasiljevič. Poznat po značajnim reformama u Rusiji, okrutnosti prema bojarima, koju je primenjivao u nastojanju da centralizuje vlast, zbog ubistva sina, dobio nadimak Grozni. 1553. osnovao prvu štampariju u Rusiji, radi jačanja trgovine sa zapadnom Evropom 1584. podigao grad Arhangelsk. Potukao Mongole i osvojio Kazan, 1552, i Astrahan, 1556, potom pripojio Sibir.
1778. Francuska priznala nezavisnost SAD tokom Američkog rata za nezavisnost od britanske kolonijalne uprave. U februaru iste godine u Parizu potpisan sporazum o savezu u tom ratu, na hiljade dobrovoljaca krenulo da pomogne Amerikancima, među njima Lafajet, Sen Simon, Košćuško.
1794. Umro engleski istoričar Edvard Gibon, autor dela “Opadanje i propast Rimskog carstva”, koje se smatra jednim od najznačajnijih u svetskoj istoriografiji.
1864. Austrija i Pruska uputile ultimatum Danskoj, zahtevajući da povuče ustav po kom su pokrajine Šlezvig i Holštajn deo Danske. U ratu koji je usledio Danci poraženi, sporna vojvodstva pala pod zajedničku upravu Pruske i Austrije.
1908. U Beogradu otvoren hotel Moskva, podignut na mestu kafane Velika Srbija. Zgradu projektovali arhitekta Jovan Ilkić i grupa arhitekata iz Sankt Peterburga.
1920. U SAD na snagu stupila prohibicija, zabrana proizvodnje i prodaje alkohola.
1927. Umro srpski geograf Jovan Cvijić, osnivač antropogeografije i geomorfologije i Geografskog društva u Beogradu, 1910. Predsednik Srpske kraljevske akademije od 1921. do smrti i počasni doktor više inostranih univerziteta i akademija, predsednik teritorijalne komisije na Mirovnim pregovorima u Versaju.
1945. Pobedom savezničkih snaga pod komandom generala Bernarda Montgomerija i Omara Bredlija okončana nemačka ofanziva u Ardenima, u Belgiji. Nemci izgubili 220.000 vojnika, 110.000 zarobljenih, a savezničke snage 77.000, 21.000 zarobljenih.
1957. Umro italijanski dirigent Arturo Toskanini, jedan od najznačajnijih u XX veku. Dirigovao u milanskoj Skali i operi Metropoliten u Njujorku, gde je organizovao i simfonijski orkestar.
1969. Češki student Jan Palah izvršio samoubistvo spaljivanjem u centru Praga u znak protesta zbog okupacije Čehoslovačke koju su, po nalogu Sovjetskog Saveza, izvršile članice Varšavskog ugovora u avgustu 1968.
1969. Sovjetski kosmonauti u svemirskim brodovima Sojuz 4 Vladimir Šatalov i Sojuz 5 Boris Voljanov, Aleksej Jelisejev i Jevgenij Krunov prvi put u istoriji spojili dve letelice s ljudskom posadom u orbiti Zemlje.
1979. Šah Irana Reza Pahlavi napustio zemlju pod pritiskom sledbenika ajatolaha Homeinija, koji su potom preuzeli vlast.
1987. Šef Komunističke partije Kine Hu Jaobang podneo ostavku, prihvativši krivicu za političke greške koje su izazvale studentske nemire. Funkciju generalnog sekretara preuzeo Džao Cijang.
1991. SAD i zapadni saveznici u Zalivskom ratu počeli operaciju Pustinjska oluja, masovnim vazdušnim udarima po vojnim i industrijskim ciljevima u Iraku i Kuvajtu, 19 časova posle isteka ultimatuma Ujedinjenih nacija Bagdadu.
1993. U opkoljenom Sarajevu, mesecima bez struje i vode, poginulo osam, povređeno 19 osoba u eksploziji granate ispaljene na red za vodu.
1996. Premijer Rusije Anatolij Čubajs, tvorac programa privatizacije, podneo ostavku.
1998. U eksploziji metana u rudniku Soko u Čitluku kod Sokobanje poginulo 29 rudara.
2000. Za predsednika Čilea izabran Rikardo Lagos. Prvi predsednik-socijalista posle svrgnutog Salvadora Aljendea, kog su 1973. ubili pučisti predvođeni generalom Augustom Pinočeom.
2001. U pokušaju državnog udara u Demokratskoj Republici Kongo ubijen predsednik Loran Dezire Kabila. Dužnost predsednika preuzeo njegov sin Žozef. Kabila na vlast došao u maju 1997. posle pobune koju su podržale Uganda i Ruanda, protiv tadašnjeg diktatora Mobutua Sesea Sekoa.
2001. U Ljubljani umro Sergej Krajger, slovenački i jugoslovenski političar iz vremena komunizma. Član Predsedništva SFRJ od 1970. i predsednik Predsedništva od maja 1981. do maja 1982.
2002. Savet bezbednosti UN jednoglasno usvojio sankcije protiv mreže Al Kaida i ostataka Talibana u Avganistanu i van te zemlje.
2003. Iz svemirskog centra Kenedi na Floridi lansiran šatl Kolumbija. Neposredno pred sletanje na Floridi, 1. februara, posle 16 dana misije, šatl se raspao u plamenu iznad Teksasa. Poginulo svih sedam astronauta, među njima prvi izraelski astronaut Ilon Ramon.
2004. Vrhovni sud Španije podržao zabranu radikalne baskijske separatističke partije Batasuna, za koju se dugo veruje da je političko krilo oružane baskijske terorističke grupe ETA. Batasuna od 1975. prva zabranjena partija u Španiji.
2005. Na izborima u Hrvatskoj predsednik Stjepan Mesić osvojio, u drugom izbornom krugu, novi petogodišnji mandat.
2006. Amerikanac koji je dezertirao iz redova marinaca tokom rata u Vijetnamu, uhapšen je u Teksasu nakon 36 godina bekstva.
2009. Preminuo je beogradski novinar, publicista i jedan od najpoznatijih filmskih kritičara, Bogdan Tirnanić.
