Radomir Putnik je bio načelnik štaba Vrhovne komande (1912-1916), zaslužan je za srpske pobede u Balkanskim ratovima. Uspešno je organizovao odbranu zemlje 1914. a posle sloma srpske vojske u zimu 1915. zbog bolesti je smenjen. Umro je na lečenju u Nici 1917.
Vojvoda Putnik je bio prvi Srbin proglašen za vojvodu – najveće vojno zvanje. Učestvovao je u svim oslobodilačkim ratovima zaključno sa Prvim svetskim ratom kada je sve do 1916. godine bio načelnik štaba Vrhovne komane.
Vojvoda Putnik je organizvao odbrambeni plan srpske vojske u slučaju napada. Cilj je bio da najjače jedinice drže liniju odbrane koja bi omogućila brz napad u pravcu Valjeva i Drine, odakle se očekivao napad Druge i Pete austrougarske armije. Pravac kretanja neprijatelja je dobro procenjen i prva bitka se odigrala kod planine Cer. Vrhovna komanda je sa takvom postavkom snaga uspela da nanese prvi poraz Centralnim silama u Prvom svetskom ratu.
Taktička veština vojvode Putnika posle pobede srpske vojske u Kolubarskoj bitki ga je uvela u ratne udžbenike. U tim trenucima, vojvoda je pokazao veliku prisebnost i sposobnost donošenja dobrih i pravovremenih odluka.
U trenucima kada je izgledalo da će Poćorekova Šesta armija probiti front, on je organizovao Kombinovani korpus na položaje Kosmaja i Varovnice, i promenio pravce napada Druge i Treće armije, što je dovelo do poraza Centralnih sila, čije su se snage povukle preko Dunava, Save i Drine.
Krajem 1915. godine, posle trojne invazije na Srbiju, i povlačenja srpske vojske na Kosovo i Metohiju, vojvoda Putnik je imao samo dve mogućnosti: da prihvati kapitulaciju, čiji rezultat bi bio za Srbiju ponižavajući separatni mir, ili povlačenje preko albanskih planina, na Albansko primorje.
On se odlučio za drugu opciju, time čuvajući čast srpske vojske i naroda. Poslednjim naporom je izdao svoju poslednju naredbu, kojom je pravac srpske vojske bio određen u pravcu Albanskog primorja.
Te godine je vojvoda Putnik zbog problema sa zdravljem imao manji uticaj na donošenje odluka, ali je činjenica da je on dao sva važnija naređenja sve do kraja 1915. kada je otišao na odmor i lečenje. Sa Krfa 1916. godine otišao je na lečenje u Nicu. Preminuo je 17. maja 1917. godine od emfizema pluća.
Od 1917. godine do 1926. godine njegovi posmrtni ostaci su čuvani u kapeli na ruskom groblju u Nici, da bi u novembru 1926. godine bili prebačeni su u Srbiju.
Sahranjen je uz najviše državne počasti u zasebnu grobnicu na Novom groblju u Beogradu. Na grobu postoji natpis “Radomiru Putniku zahvalna domovina”.
Ostali događaji na današnji dan:
41 – U zaveri Senata, vojske i pretorijanaca, pripadnici pretorijanske garde ubili su rimskog cara Kaligulu. Omražen zbog rasipnosti, megalomanije i despotizma u svoje vreme, u istoriju je ušao kao jedna od najgrotesknijih carskih ličnosti.
76 – Rođen je rimski car Hadrijan, koji je tokom vladavine od 117. do smrti 138, konsolidovao prostrano carstvo i utvrdio granice u Britaniji (Hadrijanov bedem) i Germaniji. Ugušio je ustanak u Judeji, a Jerusalem je pretvorio u rimsku vojnu koloniju. Podigao je veći broj gradova, među kojima i Hadrijanov grad u Trakiji (Jedrene). Bio je veliki poštovalac grčke kulture i pokrovitelj umetnosti.
1556 – U snažnom zemljotresu u kineskoj provinciji Šensi poginulo je oko 850.000 ljudi, a stotine naselja je uništeno. To je po broju žrtava bila jedna od najvećih prirodnih katastrofa u istoriji čovečanstva.
1712 – Rođen je pruski kralj Fridrih II Veliki, koji je po dolasku na presto 1740. u duhu prosvećenog apsolutizma reformisao zakonodavstvo i sudski postupak. U dvorcu “Sansusi” okupljao je filozofe, pisce i umetnike, među kojima i Voltera. Teritorijalno proširena i vojno ojačana, Pruska je za njegove vladavine bila jedna od najvećih evropskih sila.
1847 – Rođen je srpski vojvoda Radomir Putnik, veliki vojskovođa i strateg, načelnik štaba Vrhovne komande (1912-1916), zaslužan za srpske pobede u Balkanskim ratovima. Uspešno je organizovao odbranu zemlje 1914, a posle sloma srpske vojske u zimu 1915, zbog bolesti je smenjen. Umro je na lečenju u Nici 1917.
1859 – U gradu Fokšan, Skupština narodnih predstavnika donela je odluku o ujedinjenju rumunskih kneževina Vlaške i Moldavije, čime su postavljeni temelji rumunske države. Za zajedničkog vladara izabran je moldavski knez Aleksandar Kuza.
1915 – Britanski ratni brodovi su u Prvom svetskom ratu u Severnom moru potopili nemačku krstaricu “Bliher” na kojoj je poginulo 870 ljudi.
1924 – Nekadašnja prestonica carske Rusije, Petrograd, dobila je novo ime – Lenjingrad, u znak sećanja na vođu Oktobarske revolucije Vladimira Iliča Lenjina.
1937 – Kraljevina Jugoslavija i Bugarska potpisale su pakt o večnom prijateljstvu.
1946 – Na osnovu rezolucije Generalne skupštine UN, koju su inicirale SAD, Velika Britanija i Kanada, osnovana je Komisija za atomsku energiju.
1965 – Umro je engleski državnik i pisac Vinston Čerčil, premijer Velike Britanije 1940-45. i 1951-55, jedna od najmarkantnijih političkih ličnosti XX veka, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1953. godine za memoare iz Drugog svetskog rata.
1972 – Japanski vojnik Šjoići Jokoi otkriven je na pacifičkom ostrvu Guam, gde se 28 godina skrivao u džungli, ubeđen da Drugi svetski rat još traje.
1983 – U Italiji su uhapšena 32 člana terorističke organizacije “Crvene brigade” pod sumnjom da su izvršioci kriminalnih dela, uključujući i ubistvo bivšeg italijanskog premijera Alda Mora.
1983 – Umro je američki filmski režiser Džordž Kjukor, dobitnik Oskara za film “My Fair Ledy”. Snimio je više od 50 filmova od kojih su najpoznatiji “Male žene”, “Filadelfijske priče”, “Plinsko svetlo”, “Zvezda je rođena” i “Bogati i slavni”, poslednji film je snimio 1981. u dubokoj starosti.
1986 – Armija nacionalnog otpora bivšeg ministra odbrane Ugande Žoverija Musevenija ušla je u glavni grad Kampalu i zbacila vladu generala Tita Okela. Museveni je 29. januara proglašen novim šefom države.
1998 – U eksploziji koja je izazvala požar u oknu rudnika uglja Vangđiajing u kineskoj provinciji Liaoning poginulo je 77 ljudi.
1999 – Jordanski kralj Husein potpisao je dekret kojim je starijeg sina Abdulaha odredio za naslednika na prestolu.
2000 – U Hrvatskoj su održani prvi predsednički izbori posle smrti Franje Tuđmana u decembru 1999. Pobedom nad Draženom Budišom u drugom izbornom krugu 7. februara, predsednik Hrvatske postao je Stjepan Mesić.
2002 – U Bejrutu je ubijen bivši libanski ministar Eli Hobeika, koji se smatra jednim od odgovornih za masakre u palestinskim izbegličkim logorima Sabra i Šatila 1982.
2001 – Za direktora Britanske berze, stare 200 godina, prvi put je imenovana žena, bivša bankarka Klara Furs.
2003 – Vlada Republike Srpske pozvala je sve osumnjičene za ratne zločine, uključujući i bivšeg predsednika RS Radovana Karadžića, da se dobrovoljno predaju Haškom tribunalu.
2004 – Svemirsko vozilo NASA, Oportjuniti, bezbedno je sletelo na Mars i posle četiri sata poslalo je prve snimke te planete na zemlju.
2005 – Generalna skupština UN održala je prvu komemorativnu sednicu u znak sećanja na oslobađanje nacističkih koncentracionih logora i tako podsetila da masovna ubistva i genocidi još uvek predstavljaju pretnju u svetu.
2006 – Umro je jedan od najznačajnijih nemačkih posleratnih producenata i scenarista, Franc Zajc. Bio je producent oko 80 filmova, među kojima je i “Limeni doboš, iz 1979. koji je dobio Oskara za najbolji strani film.
2006 – U jednom hramu u Luksoru, egiptolozi su otkrili 3.400 godina staru statuu Kraljice Ti, žene Amenhotepa III, jednog od najvećih egipatskih faraona i bake dečaka-kralja Tutankamona.
2008 – Umro je američki fotograf Berni Boston najpoznatiji po legendarnoj fotografiji demonstranata u Vašingtonu 1967. protiv vijetnamskog rata, koji stavljaju cveće u cevi pušaka vojnika.
