Na današnji dan 1904. godine štampan je prvi broj lista Politika koji je jedan od najstarijih informativnih dnevnih listova u Srbiji i na Balkanu. Nastala je prema ideji Vladislava Ribnikara, novinara i dopisnika stranih listova, koju su podržali srpski intelektualci i imućni ljudi toga vremena.
Kada se 25. januara 1904. godine pojavio prvi broj Politike, štampan je u tiražu od 1300 primeraka i imao je samo 4 strane, a pri dnu poslednje, nalazili su se podaci o vlasniku i odgovornom uredniku – Vladislavu Ribnikaru.
Već posle nekoliko brojeva, Ribnikar osniva svoju štampariju i po tadašnjim propisima polaže majstorski ispit za štampara. Ubrzo Politika postaje najčitaniji list.
Za vreme Prvog svetskog rata Politika nije izlazila. Osnivač lista Vladislav i urednik Darko Ribnikar poginuli su 1914. godine.
U novoj državi, Kraljevini SHS, Politika je među svojim čitaocima od 1. septembra 1919. godine, a prvi posleratni broj potpisuje doktor Slobodan Ribnikar.
Drugi svetski rat, takođe, prekida izlaženje lista, ali već 28. oktobra 1944. godine, verni čitaoci su u redovima čekali da kupe svoje novine.
Datum osnivanja lista obeležava se kao Dan Politike.
Ostali događaji na današnji dan:
1579. Severne nizozemske pokrajine Holandija, Zelandija, Utreht, Gelderlend, Frizija, Groningen i Overajsel, proglasile Utrehtsku uniju radi suprotstavljanja španskoj vlasti. Unija se 1581. otcepila od Španije, a Vestfalskim mirom 1648. dobila nezavisnost i potom prihvatila naziv Holandija, prema najvećoj i najbogatijoj provinciji.
1759. Rođen škotski pesnik Robert Berns, poslednji veliki pesnik koji je pisao na škotskom dijalektu. Nastavio i do savršenstva doveo tradiciju škotske narodne poezije.
1831. Parlament Poljske proglasio nezavisnost Poljske i zbacio ruskog cara Nikolaja I sa prestola Poljske. Veliki deo Varšavskog vojvodstva, pod nazivom Poljsko kraljevstvo, 1815. priključen Rusiji, a ruski car postao i kralj Poljske. Rusi u septembru ugušili poljski ustanak, ukinut ustav, parlament raspušten.
1878. U rusko-turskom ratu potopljen turski brod, pošto su ga Rusi pogodili torpedom. Prvi brod pogođen i potopljen tim oruđem.
1882. Rođena engleska književnica Adelina Virdžinija Vulf. U psihološkim romanima koristila tehniku unutrašnjeg monologa i toka svesti. Ubraja se u najbolje engleske romanopisce XX veka. Izvršila samoubistvo 1941.
1899. U požarevačkom zatvoru umro srpski revolucionar i publicista Vasa Pelagić, jedan od prvih pobornika ideje socijalizma u Srbiji i na Balkanu. Radovi objavljeni za njegova života štampani u 250.000 primeraka.
1904. U Beogradu počeo da izlazi dnevni list Politika. Osnivač i prvi urednik bio Vladislav Ribnikar.
1919. Osnovana Liga naroda, preteča Ujedinjenih nacija.
1924. U francuskom gradu Šamoniju otvorene Prve zimske olimpijske igre.
1942. Tajland u Drugom svetskom ratu objavio rat Velikoj Britaniji i SAD.
1947. Umro najpoznatiji američki gangster Al Kapone. Organizator podzemlja u Čikagu i šef jednog od najvećih gangsterskih gangova, bio u zatvoru od 1931. do 1939, zbog utaje poreza.
1961. Predsednik SAD Džon Kenedi u Stejt departmentu održao prvu konferenciju za novinare koju je prenosila televizija. Kenedi odgovorio na 31 pitanje.
1971. General Idi Amin vojnim udarom oborio predsednika Ugande Miltona Obotea i potom se proglasio za predsednika.
1978. Umro srpski pisac Skender Kulenović, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Posle Drugog svetskog rata bio direktor Drame u sarajevskom pozorištu i urednik beogradske izdavačke kuće Prosveta.
1983. Vlasti Kine preinačile smrtnu kaznu, izrečenu istog dana 1981, Mao Cedungovoj udovici Đang Ćin, u doživotnu robiju.
1987. Umro srpski slikar Predrag Milosavljević, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Međunarodnu reputaciju stekao 1937. na izložbi u Parizu, kada je dobio Gran pri. Pisao eseje i drame.
1991. Skupština Makedonije usvojila deklaraciju o nezavisnosti i platformu za pregovore o budućnosti SFRJ.
1996. Parlamentarna Skupština Saveta Evrope primila Rusiju u članstvo te organizacije i pored oštrih kritika zbog ruskog vojnog angažovanja u Čečeniji.
1997. Od teških povreda zadobijenih u pokušaju samoubistva 16. januara, na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu umro srpski književnik i bivši potpredsednik Republike Srpske Nikola Koljević.
1999. U seriji zemljotresa u Kolumbiji, koji su pogodili regiju uzgajališta kafe, poginulo oko 2.000 ljudi, na stotine hiljada ostalo bez domova.
2000. Pripadnici SFOR-a u Višegradu uhapsili Mitra Vasiljevića, optuženog za ratne zločine u ratu u Bosni i Hercegovini.
2002. Umrla Doroti Karington, britanska istoričarka, antropologinja i književnica, poznata po knjigama o ostrvu Korzika, gde je živela.
