Al Kapone je bio organizator podzemlja u Čikagu i šef jednog od najvećih gangsterskih gangova, a bio je u zatvoru (1931-39) zbog utaje poreza.
Alfons Gabrijel Kapone je rođen, kao četvrto dete italijanske emigrantske porodice, 17. januara 1899. godine u Njujorku. Još kao mali je pokazao sklonost ka agresiji.
Sa 14 godina, posle fizičkog obračuna sa nastavnikom, napustio je školu i pridružio se lokalnoj uličnoj bandi. Tu je upoznao gangstera Džonija Torija.
U jednoj od uličnih tuča zadobio je veliki ožiljak na levoj strani lica, po kojem je postao poznat kao „Lice sa ožiljkom” (eng. Scarface).
Pošto ga je njujorška policija tražila zbog ubistva policajca, pobegao je Džoniju Toriju u Čikago, koji je tamo premestio svoj posao.
Toriova banda je radila za velikog mafijaša Dajmona Džima Kolosima. Prepoznavši u njemu ogroman talenat za poslove podzemlja, Džoni Torio je postao Kaponeov mentor. Usponom na lestvici hijerarhije Al je postao drugi čovek bande, koja je svoje poslovanje usmerila na kockanje i prostituciju.
Posle uvođenja zakona o zabrani točenja i distribucije alkohola, Torio je pokušao da nagovori Kolosima da krijumčare alkohol, ali Kolosimo nije pristao. Na Toriov nagovor, Kapone je ubio Kolosima i njih dvojca su pokrenula krijumčarenje lošeg alkohola čikaškim krčmama.
To im je uspevalo zbog korupcije, neki od njegovih snabdevača, pa i sam Kaponee, imali su dobre veze u policiji.
U tadašnje vreme je čikaško podzemlje bilo podeljeno na dve gangsterske grupe. Jedna je bila banda Džonija Torija, a druga Čarlsa Dajona, gangstera koji je krijumčario kvalitetan viski. Torio i Kapone su uspeli da likvidiraju Dajona. Posle nekoliko pokušaja atentata, Džoni Torio je pobegao iz Čikaga u Italiju, gde se „penzionisao”, ponevši sa sobom 50 miliona dolara, a Al Kaponeeu je ostavio kompletan posao.
Dana 14. februara 1929. godine (na Dan zaljubljenih) Kapone je izvršio najverovatnije najveći masakr u istoriji američkog podzemlja. Sa članovima svoje bande je tokom jedne večeri poubijao gotovo sve članove suparničke gangsterske grupe.
U pokušaju da popravi ugled svog u javnosti ozloglašenog imena, organizovao je dobrotvorne akcije za decu u čikaškim osnovnim školama. Neke od ovih akcija su potrajale i posle njegove smrti.
Iako jedvadesetog veka, postavljen je na Ef-Bi-Ajevu listu traženih osoba, a 1931. godine uhapšen zbog utaje poreza. Prema presudi suda platio je 30.000 dolara kazne (u tadašnje vreme ogroman novac, ali ipak sitnica za Kaponeea). Ono što ga je više pogodilo jeste kazna od jedanaest godina robije.
Prvobitno je bio zatvoren u zatvoru Atlanta, ali je i dalje uspevao da organizuje svoj posao. Zbog toga je prebačen u zloglasni zatvor Alkatraz, gde mu je zabranjen bilo kakav kontakt sa spoljnim svetom.
U takvim uslovima je počeo da gubi zdrav razum; čak je i pričao da ga progoni duh izvesnog Džejmsa Klarka, žrtve masakra počinjenog na Dan zaljubljenih.
Mentalno bolestan, pa čak i fizički narušenog zdravlja zbog poodmaklog stadijuma nelečenog sifilisa, biva smešten u Baltimorsku mentalnu instituciju, a kasnije na kućno lečenje.
Umro je 25. januara 1947. godine u svojoj kući na Floridi.
Ostali događaji na današnji dan:
1579 – Severne nizozemske pokrajine Holandija, Zelandija,Utreht, Gelderlend, Frizija, Groningen i Overajsel proglasile su Utrehtsku uniju radi suprotstavljanja španskoj vlasti. Unija se 1581. otcepila od Španije, a Vestfalskim mirom 1648. dobila nezavisnost i potom prihvatila naziv Holandija prema najvećoj i najbogatijoj provinciji.
1759 – Rođen je škotski pesnik Robert Berns, poslednji veliki pesnik koji je pisao na škotskom dijalektu. Nastavio je i do savršenstva doveo tradiciju škotske narodne poezije (“Tam O’Šanter”, “Uprkos svemu”).
1831 – Poljski parlament proglasio je nezavisnost Poljske i svrgnuo ruskog cara Nikolaja I s poljskog prestola. Veliki deo Varšavskog vojvodstva, pod nazivom Poljsko kraljevstvo priključen je 1815. Rusiji, a ruski car postao je i kralj Poljske. Rusi su u septembru ugušili poljski ustanak, ukinut je ustav i raspušten Sejm.
1878 – U rusko-turskom ratu potopljen je turski brod nakon što su ga Rusi pogodili torpedom. To je bio prvi brod pogođen i potopljen tim podvodnim oružjem.
1882 – Rođena je engleska knjizevnica Adelina Virdžinija Vulf, autor psiholoških romana u kojima je koristila tehniku unutrašnjeg monologa i “toka svesti”. Ubraja se među najbolje engleske romanopisce 20. veka. U nastupu depresije izazvane Drugim svetskim ratom, izvršila je samoubistvo 1941. (“Izlet na svetionik”, “Gospođa Delovej”, “Talasi”).
1899 – U Požarevačkom zatvoru je umro srpski revolucionar i publicista Vasa Pelagić, jedan od prvih pobornika ideje socijalizma u Srbiji i na Balkanu. Bio je plodan i popularan pisac, a radovi objavljeni za njegovog života štampani su u 250.000 primeraka.
1904 – U Beogradu je počeo izlaziti dnevni list “Politika”,čiji je osnivač i prvi urednik bio Vladislav Ribnikar.
1919 – Osnovana je Liga naroda, preteča Ujedinjenih nacija.
1924 – U francuskom gradu Šamoni otvorene su prve zimske Olimpijske igre.
1942 – Tajland je u Drugom svetskom ratu objavio rat Velikoj Britaniji i SAD.
1947 – Umro je najpoznatiji američki gangster Al Kapone. Organizator podzemlja u Čikagu i šef jednog od najvećih gangsterskih gangova, bio je u zatvoru (1931-39) zbog utaje poreza.
1961 – Predsednik SAD DŽon Kenedi održao je uStejt departmentu u Vašingtonu prvu konferenciju za novinare koju je televizija prenosila uživo. Kenedi je odgovorio na 31 pitanje.
1971 – General Idi Amin je vojnim udarom oborio s vlastipredsednika Ugande Miltona Obotea i potom se proglasio za predsednika.
1978 – Umro je srpski pisac Skender Kulenović, član Srpskeakademije nauka i umetnosti, autor poeme “Stojanka majka Knežpoljka”. Posle Drugog svetskog rata bio je direktor drame u sarajevskom pozorištu i urednik beogradske izdavačke kuće “Prosveta”.
1983 – Kineske vlasti su preinačile u doživotnu robiju smrtnukaznu izrečenu istog dana 1981. Mao Cedungovoj udovici Đang Chin.
1987 – Umro je istaknuti srpski slikar Predrag Peđa Milosavljević, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Međunarodnu reputaciju stekao je 1937. na izložbi u Parizu kada je dobio “Gran pri”. Napisao je eseje “Između trube i tišine” i dramu “Zopir”.
1991 – Skupština (Sobranje) Makedonije, jedne od republika SFR Jugoslavije usvojila je deklaraciju o nezavisnosti i platformu za pregovore o budućnosti Jugoslavije.
1996 – Parlamentarna Skupština Saveta Evrope primila je Rusiju u članstvo te organizacije i pored oštrih kritika zbog ruskog vojnog angažovanja u Čečeniji.
1997 – Od teških povreda zadobijenih prilikom pokušaja samoubistva 16. januara, na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu umro je srpski književnik i bivši potpredsednik Republike Srpske Nikola Koljević.
1999 – U seriji zemljotresa u Kolumbiji, koji je pogodio regiju uzgajivača kafe, poginulo je oko 2.000 ljudi, a stotine hiljada ostalo je bez domova.
2002 – Umrla je Doroti Karington, britanska istoričarka,antropolog i književnica poznata po svojim knjigama o ostrvu Korzika gde je živela.
2004 – Beogradski dnevnik “Politika” proslavio je 100 godina postojanja.
2005 – U stampedu tokom hodočašća ka hramu boginje Mande Devina zapadu Indije, poginulo je najmanje 258 hindustičkih hodočasnika, uključujući žene i decu.
2006 – Na prvim parlamentarnim izborima na teritorijama pod palestinskom upravom pobedilo je Islamski radikalni pokret Hamas, koji je formirao novu vladu na čijem je čelu istaknuti lider tog pokreta Ismail Hanije.
