Francuski kralj Luj XV bio je poznat po svojim ljubavnicama – markizom de Pompadur i madam de Bari. Imao je još mnogo ljubavnica, među kojima se može spomenuti četiri sestre Meili Nesl.
Luj XV rođen je 15. februara 1710. godine. Po njegovom imenu dobio je naziv stil nameštaja „Louis XV” za koji je karakteristično mnogo detalja, ali uz zadržavanje elegancije. Bilo je to u umetnosti doba znamenitog rokokoa, koje se kasnije nastavilo na barok.
Možda je Luj XV danas najviše poznat po svojim slavnim ljubavnicama – markizom de Pompadur i madam de Bari.
Zanimljivo je kako je Luj XV uopšte postao kralj. Naime, njegov prethodnik na francuskom prestolu bio je moćni Luj XIV (Kralj Sunca), koji mu je bio pradeda tj. bio je čak tri generacije stariji od njega.
Luj XIV je toliko dugo vladao da je nadživeo i svog sina i unuka. Kada se rodio mali Luj XV, bio je tek peti po redu za nasleđivanje prestola. Ali, kraljevsku porodicu je 1712. godine pogodila teška nesreća.
Naime, bolest velikih boginja (variola) ubila je bebinu majku, oca i brata. Malog Luja XV spasila je izgleda njegova guvernanta, madam de Ventadur, koja nije dopuštala da se malom pušta krv (u to doba uobičajena, ali pogrešna metoda lečenja).
Nakon što je preživeo bolest, Luj XV postao je prestolonaslednik, jer su svi ostali muški članovi njegove porodice poumirali.
Inače, cela glavna linija dinastije zavisila je od njega, jer da je on umro, za presto bi konkurenti postali španski kralj i vojvoda od Orleansa.
Luj XV postao je kralj kada je imao tek pet godina. Umro je tek u 65. godini života, tako da je imao dugu vladavinu, koja je trajno obeležila istoriju Francuske i Evrope.
Ostali događaji na današnji dan:
1115. Papa Paskal II priznao red Malteških vitezova osnovan u Jerusalimu, gde su pored crkve Svetog Jovana imali samostan i azil za bolesnike i putnike. Kasnije dobili zadatak da brane Svetu zemlju.
1573. U Zagrebu, posle sloma seljačke bune, pogubljen vođa ustanka Matija Gubec.
1763. Mirovnim ugovorom u Hubertsburgu okončana neprijateljstva Austrije i Pruske u Sedmogodišnjem ratu. Pruska zadržala Šleziju koju je preuzela od Austrije i postala jedna od vodećih evropskih vojnih sila.
1835. U Kneževini Srbiji usvojen Sretenjski ustav, prvi Ustav u modernoj srpskoj istoriji. Napisao ga sekretar kneza Miloša Obrenovića Dimitrije Davidović, po uzoru na francuski i belgijski ustav. Koristeći negodovanje Austrije i Rusije, koje nisu imale razumevanja za liberalizam Davidovićevog dokumenta, knez martu ukinuo Ustav.
1857. Umro ruski kompozitor Mihail Ivanovič Glinka, tvorac ruskog nacionalnog stila romantičarske epohe.
1922. U Hagu održana prva sednica stalnog Međunarodnog suda pravde koji je 1920. osnovala Liga naroda radi rešavanja sporova država. Nov Međunarodni sud osnovan pri Ujedinjenim nacijama posle Drugog svetskog rata, kada je ukinuta Liga naroda.
1928. Iz Beograda prema Zagrebu poleteo prvi avion jugoslovenske civilne avijacije “Potez 29-2”, jedina letelica prve jugoslovenske avio-kompanije “Aeroput”. Prvi putnici bili direktor avio-kompanije i 5 novinara.
1942. Umro srpski kompozitor i dirigent Stanislav Binički, autor “Marša na Drinu”, direktor Beogradske opere. 1899. osnovao Beogradski vojni orkestar, a sa Stevanom Mokranjcem Srpsku muzičku školu. Komponovao prvu izvedenu srpsku operu “Na uranku”, na tekst Branislava Nušića.
1942. Procenivši da nisu u stanju da odbrane grad, Britanci u Drugom svetskom ratu predali Singapur japanskim snagama, što se smatra najvećim vojnim porazom Velike Britanije u njenoj vojnoj istoriji.
1944. Američke trupe u Drugom svetskom ratu zauzele Solomonska ostrva u Pacifiku. Britanski avioni izbacili oko 1000 bombi na Berlin.
1965. Umro američki džez-pevač i pijanista Net King Kol.
1971. Velika Britanija prešla na decimalan novčani sistem, umesto dotadašnjih funti, šilinga i penija.
1988. Predsednik Austrije Kurt Valdhajm, optužen da je, kao pripadnik SS-jedinica u Drugom svetskom ratu, odgovoran za ratne zločine počinjene u Bosni i Grčkoj, odbio da podnese ostavku.
1989. Deset godina pošto je Moskva poslala svoje trupe da podrže prokomunističku vladu u Kabulu, poslednji sovjetski vojnici napustili Avganistan. U desetogodišnjem neobjavljenom ratu poginulo 15.000 sovjetskih vojnika i najmanje 100.000 Avganistanaca.
1990. Velika Britanija i Argentina obnovile diplomatske odnose prekinute 1982. u vreme rata za Foklandska ostrva.
1993. Slovački parlament izabrao ekonomistu Mihala Kovača za prvog predsednika novoformirane države Slovačke, po raspadu Čehoslovačke.
1996. Bosanska vlada saopštila da je u ratu od 1992. do 1995. nestalo oko 30.000 ljudi, od čega preko 22.000 civila i oko 2.500 pripadnika oružanih snaga.
1997. Srpska opoziciona koalicija “Zajedno” održala poslednji, 88. dan protesta, pošto je 11. februara ispunjen njen osnovni zahtev, priznavanje rezultata lokalnih izbora u Srbiji iz novembra 1996.
1999. U Keniji uhapšen lider kurdskih pobunjenika Abdulah Odžalan i izručen Turskoj, gde je osuđen na smrt zbog izdaje i prebačen u ostrvski zatvor Imrali.
2002. Predsednik SAD Džordž Buš objavio da njegova zemlja ima alternativan plan za smanjenje emisije gasova, koje je regulisano Protokolom o globalnom zagrevanju u Kjotou 1997. Iako emituju četvrtinu količine gasova koji stvaraja efekat “staklene bašte”, SAD odbacile Protokol iz Kjotoa zbog štete po nacionalnu industriju.
