Sahranila je tri muža, gotovo otrovala papu kugom - i u svemu što je radila bila je neustrašiva!
Na majke se često gleda kritički ako stavljaju sebe na prvo mesto i donose diskutabilne roditeljske odluke, a svi se verovatno slažu da ostavljanje dece kao taoca u neprijateljskim rukama nije čin za nagradu majke godine.
Upoznajte Katerinu Sforcu, koja je jednom prilikom podigla suknju vrišteći da joj je svejedno hoće li joj ubiti decu jer ih uvek može imati još!
Znala šta želi i kako to da dobije
Legenda o Katerini započela je za vreme njenog života. Ona je oblikovala društveno mišljenje o sebi, smatra Džoj de Vri, autor dela “Katerina Sforca i umetnost pojavljivanja”. Postala je legendarna po neustrašivoj upotrebi političke, vojne i seksualne moći.
Rođena je u Italiji 1463, kao vanbračna kćer Galeaca Marija Sforce, vojvode Milana. Odgojena kao deo njegove porodice, 15-godišnja Sforca je udata za Đirolama Rijarija, nećaka pape Sikstusa IV. Oni su živeli zadovoljno i ugodno u Rimu sve do papine smrt 1484. godine, što je dovelo do kraja njihove sigurnosti i položaja.
Sforca je u to doba bila sedam meseci trudna, a ona i njen muž već su imali petoro dece, ali to je nije sprečilo da jaše u punom oklopu i okupira papinu rezidenciju, Kastel Sant Anđelo. Kardinali su dolazili na papin pogreb, ali nisu želeli da uđu u grad zbog straha od oružanog napada Sforce.
Bez straha rizikovala život svoje dece
Kardinali su morali da joj garantuju da će njen suprug kontrolisati gradove Imolu i Forli, a ponudili su joj i veliku otkupninu za napuštanje poseda. Sforca i suprug tada su se preselili u Forli, gde se njihovo gramzivo vladanje gradom (on je i ranije bio upravnik tog grada) još pogoršalo. Podigao je poreze, uzrokujući pobunu u kojoj ga je na smrt izbola grupa od devet muškaraca.
Sforca je imala tek dovoljno vremena da pozove pomoć, govoreći šefu straže da se nipošto ne sme predati, pre nego što su je zarobili zajedno s majkom i njenom decom. Kad su ljudi koji su je zarobili paradirali s njom po ulicama i naterali je da moli svog šefa straže da se preda, on je znao da ona to ne misli nego čini jer mora.
Na kraju su se svi složili – straža će se predati tek nakon sastanka sa Sforcom, a ako ona izvede nešto sumnjivo, tamničari će ubiti njenu decu. Kad je napokon dospela u dvorac, odbila je da izađe. Uz pomoć moćnog ujaka, pobedila je pobunjenike, a njena deca su preživela.
Krvava osvetnica
Osvetila se na uobičajen način, zatvorivši zaverenike, njihove porodice i saveznike. Ali, i njen drugi brak, koji je počeo tajnim venčanjem sa Đakomom Feom – bratom šefa straže, završio se njegovim ubistvom. Kako bi se osvetila njegovim ubicama, odbacila je pravila osvete i naručila da ih muče i pogube, ne samo njih – već i njihove žene, ljubavnice i decu.
Njen treći brak, za Đovanija de Medičija, bio je iz ljubavi. Nakon još jednog tajnog venčanja i njihovog jedinog deteta koje se rodilo osam meseci kasnije, njen muž je umro od gihta.
Zbog teritorijalne razmirice sa Ćezarom Bordžijom, Sforca je, sada sama, ušla u bitku s legendarnom italijansko-španskom porodicom i toga je dospela u zatvor Sant Anđelo 1499. godine, u isto utvrđenje koje je 15 godina ranije silom držala.
Ponovno moćna
Nakon 18 meseci, u kojima je bila optužena za pokušaj trovanja pape pismima čiji su papiri bili zaraženi kugom, uspela je da dobije oslobođenje. Nakon toga je provela godine boreći se za imovinu svog trećeg pokojnog supruga i starateljstvo nad njihovim sinom, što je oboje i dobila.
Mnoge javne osobe rano odlaze u penziju i posvećuju se svojim hobijima, a Sforca nije bila izuzetak – ali, možda je to bio deo njenog dramatičnog života koji joj je pružio moć.
Zatvorila se u kuću gde je pisala “Experimente”, alhemijski tekst koji se do danas smatra najvažnijim delom u istoriji farmakologije. Alhemija je bila njena strast, a recepti su joj doneli veliki uspeh – od kozmetike do lekova, kao i raznih tajni koje je navodno davala plemkinjama za njihove potrebe.
