Najnovije vesti

Vesti  Istorijski zabavnik  /  Slavne lepotice

TUŽNA LEPOTICA KOJOJ JE MEŠTROVIĆ UPROPASTIO ŽIVOT: Volela ga je beskrajno, a on joj je doneo samo PATNJU I BOL

Iza slavnog Ivana Meštrovića, osim njegovih vajarskih dela, monumentalnih objekata i arhitektonskih nacrta ostalo je i nebrojano priča o njegovoj lošoj naravi, hirovitom ponašanju i nezasitom seksualnom apetitu praćenom brojnim avanturama. Ovo je priča o lepoj i talentovanoj umetnici koja je bila prva njegova "žrtva".
Autor: A. B. Foto: Wikipedia/Kolaž
Vreme: 09:16h | 20. avgust. 2017.
0

 

Ruža Klajn rođena je u selu Donja Višnjica 1883 godine, u jevrejskoj porodici Maksimilijana Klajn. Imala je čak dvanaestoro braće i sestara, ali broj dece nije sprečio njenog oca da svima obezbedi odlično obrazovanje.

 

Nakon školovanja u Sarajevu, Ruža se pridružila porodici u Beču. Bila je vrlo obrazovana i govorila je nekoliko svetskih jezika.

 

U Beču je radila kao u salonu damskih šešira i upravo tu se jednog dana 1904. godine odigrao sudbonosni susret - Ruža je srela prosperitetnog, ali siromašnog dvadesetogodišnjeg studenta vajarstva Ivana Meštrovića.

 

Fatalna privlačnost

 

 

Bila je to ljubav na prvi pogled. Bar sa Ružine strane. Meštrović iz tog vremena bio je nizak i suvonjav tip, ali su njegove lokne i orlovski nos strahovito privlačili žene. Mladi umetnik je to i te kako znao da koristi. 

 

Ružin otac nije odobravao vezu svoje ćerke sa, kako ga je nazivao, "seljačićem" koji je, gotovo bez novaca u džepu, studirao vajarstvo na bečkoj akademiji. Kad Ruža nije htela da prekine vezu sa Ivanom, otac ju je 1905. godine, proterao iz kuće.

 

Ruža je zajedno sa Meštrovićem živela dve godine pre nego što se 1907. udala za njega. Vanbračna zajednica bila je žestoko osuđivana. U međuvremenu, godinu dana ranije, Ivan Meštrović je već imao svoju prvu samostalnu izložbu, njegov rad je postao popularan i počeo je da zarađuje dovoljno za učešće na međunarodnim izložbama na koje je putovao sa Ružom.

 

Uprkos Ružinom jevrejskom poreklu par je prilikom venčanja imao crkvene obrede. Zbog siromaštva koje im je još uvek "disalo za vratom" Ruža nije želela da ima decu. Meštroviću koji je bio veliki tradicionalista i vernik ovo je jako teško palo. Posle, kada su im se finansijske prilike popravile, Ruža više nije mogla rađati decu.

 

Žena u senci 

 

Ruža je sa Meštrovićem do 1911. godine uglavnom živela u Rimu. Bila mu je "dragocena pratilja" i njena velika zasluga bila je munjevit uspeh i Meštrovićev uspon na društvenoj lestvici. Pameta, lepa i obrazovana, svuda se dobro uklapala i bila omiljena u svakom društvu, uvodeći u njih i svog, pomalo ekscentričnog supruga. Sve ovo vreme njena karijera bila je "na čekanju".

 

Bračna sreća nije dugo trajala. Ruža je bila srdačna i topla supruga, ali teško je podnosila Ivanove sve češće ljubavne izlete i avanture. Postala je poznata po ljubomornim ispadima, a svađe su postale svakodnevica.

 

– Ti si mučitelj žena. Ja tvoje ljubavnice ne mrzim, nego ih žalim. Radi što hoćeš, pa ako hoćeš, imaj i dete. Samo udesite da se to ne zna – rekla je jednom prilikom Ruža Ivanu.

 

Meštrović je bio vrlo zaljubljive prirode i Ruža je toga bila potpuno svesna. U svojoj autobiografiji "Vatra i Pepeo” vajar je godinama kasnije prilično otvoreno pričao o svojoj fascinaciji erotikom. Čvrsto je verovao da je između muškarca i žene bitan i moguć jedino telesni odnos.

 

Meštrović opisuje odnose sa nekoliko svojih ljubavnica, razotkrivajući svoje viđenje seksualnosti, kao i to kakav tip žene (ili "ženke", kako je znao da naziva drugi pol) ga najviše privlači.

 

Ovakve poglede na svet, stalna govorkanja po čaršiji i samoću, Ruža je sve teže podnosila.

 

Teški ljubavni jadi

 

Jedno vreme, Ružina glavna suparnica bila joj je Ružena Zatkova Kvoščinski, fatalna crnka kojoj je vajar posvetio dva poglavlja u svojoj autobiografiji. Njena mu se građa tela, pisao je, činila stvorenom “samo da ljubi i rađa”.

 

U sumanutim pokušajima da odvoji muža od “demonske Zatkove”, kako ju je zvala, Ruža je u Londonu Meštroviću nameštala mnoge mlade zavodnice naivno verujući da će mu one, u vrtlogu strasti i požude, skrenuti misli sa žena za koje se emotivno vezivao.

 

Ironično, Ruža je u ovome bila dosta uspešna, a Meštrović nije mnogo birao. Ljubavnice su se ređale, a tu treba pomenuti Mariju Račić Banac, ženu uglednog dubrovačkog trgovca čije lice se našlo na mnogim njegovim delima.

 

Nakon što je Ruža saznala za Meštrovićevu ljubavnu vezu s Olgom Kesterčanek, prelomila je i rešila da je dosta. Otišla je u Nemačku gde je od početka 1922. bila na školovanju u Drezdenu. U Zagrebu 1923. izlagala jr na "Proljetnom salonu" u Umjetničkom paviljonu u Zagrebu.

 

Život bez Ivana

 

 

Nadgrobna ploča na grobu Ruže Meštrović na zagrebačkom groblju Mirogoj, Foto: Wikipedia/SpeedyGonsales

Od Ivana Meštrovića Ruža se službeno razvela 1925 godine. Nakon rastanka umetnost je poprimala sve značajnije mesto u njenom životu. Izlagala je u Zagrebu, Španiji i Južnoj Americi.

 

Posebno je bila aktivna na humanitarnom planu. Sama i sa dubokim saosećanjem sa socijalno ugroženim posvetila se pomoći prosjacima, beskućnicima i ljudima sa društvenog dna.

 

Tokom karijere je stvorila stotinjak radova uglavnom nakon rastanka sa Meštrovićem.

 

Umrla je u svom zagrebačkom stanu 1942. nakon teške bolesti. Bilo joj je 58. godina.

 

Ironično, uprkos činjenici da je u svojoj biografiji često spominjao njenu posesivnu prirodu, mnogi danas smatraju da je Ruža bila najveća životna ljubav Ivana Meštrovića.

 

Sahranjena je na zagrebačkom groblju na Mirogoju. Nadgrobnu ploču njenog poslednjeg počivališta uradio je Ivan Meštrović.

 

Ivan Meštrović po drugi put se oženio upravo Olgom Kesterčanek sa kojom mu se ostvarila velika želja da postane otac. Par je imao četvoro dece - Martu, Tvrtka, Mariju i Matu.

Komentari

Nije moguće komentarisati vesti starije od 5 dana.