Na današnji dan 2001. godine zauvek nas je napustila majka Vuka, baka Riska i gospođa ministarka - legendarna srpska glumica Radmila Savićević.
Bila je omiljena u celoj Jugoslaviji. Radmilu Savićević publika je upamtila po ulogama brižnih žena, majki i baka, a neke od njenih replika i danas su nezaobilazne na listama najlegendarnijih ikada izrečenih na domaćem filmu.
Ako je Radmilu volela cela Jugoslavija, ona je čitavog života volela njega – kolegu Božidara Savićevića. Ta ljubav bila je toliko jaka do poslednjeg dana da se danas može uporediti sa romansama iz najpoznatijih svetskih romana i filmova.
Ovo je priča o tome kako je i koga volela majka Vuka.
TUŽNI ŽIVOT VELIKE RISKE: Volela ju je cela Jugoslavija, a malo ko je znao KAKVU BOL u duši nosi Radmila Savićević
Radmilin čovek
Radmila Savićević rođena je 1926. u Kruševcu. Upravo tu, na korzou, kao veoma mlada devojka upoznala je godinu dana starijeg zubnog tehničara Božidara Savićevića i bila je to ljubav na prvi progled. Uskoro su se venčali, a “bata Boža” je postao “njen čovek” kako ga je Rada uvek oslovljavala.
I Božidar je 1948. godine počeo da se bavi glumom pridruživši se Radmili koja je igrala još tokom Drugog svetskog rata i tako je ostalo tokom celog života – gde je išla ona, išao je i on. Božidar i Radmila glumili su prvo u Kruševcu, pa u Nišu i na kraju u Beogradu.
Otići iz svog rodnog grada, ostaviti svoje majke, svoje kuće, mi smo bili izvor zarade koja je njima omogućavala da svoje dane bolje prožive. To je bilo strašno. Mi smo otišli. Ljubiša Ružić je ponudio mom čoveku da dođemo u Niš. Nismo imali stan, ništa. Glumci su u svim varijantama bili sirotinja. Ne žalim se. Ja sam svoj život živela onako kako sam htela – sećala se Radmila godinama kasnije.
Opisujući “svog čoveka” Radmila je za Božidara govorila da je “izuzetno lep čovek”. Kolege i prijatelji pričali su i da je znala da bude jako ljubomorna. Novinarka RTS-a Nataša Mijušković, kojoj je glumica bila ujna, u knjizi o Radmili Savićević “Prva i poslednja” opisala je kako je to izgledalo.
– Sećam se kad mi je pričao kako je Rada sekla kulise u Niškom pozorištu jer je u to vreme bila veoma ljubomorna. On je bio popularan i lep glumac, igrali su zajedno u mnogim predstavama, ali kad bi Boža imao scenu s nekom mladom i lepom koleginicom, ujna bi probušila kulise i gledala šta radi na sceni, pa bi mu posle predstave prebacivala kako je mogao malo manje da steže u zagrljaj tu partnerku. Doduše, po njenoj verziji, samo je razmicala kulise, ali on je tvrdio da je pravila rupe na njima kako bi imala bolji pogled na scenu. Bila je neverovatno duhovita, imala je veoma dobro pamćenje i baš je bila, što bi u Crnoj Gori rekli: žena čo’ek. Žena laf! – ispričala je novinarka.
SUZE I SMEH MAJKA VUKE: Otkrijte nepoznate detalje iz života legendarne Radmile Savićević
“Dok nas smrt ne rastavi”
Ipak, ako je Radmila i bila ljubomorna, Božidar joj to nikada nije uzeo “za zlo”. Živeli su u skladnom i stabilnom braku, a jedina senka nad njihovom srećom bila je činjenica da nisu imali dece. Tako se, glumica koja je slavu stekla ulogama majki i baka, nikada nije ostvarila kao roditelj. Da to nadomeste, Radmila i Božidar svu decu su voleli kao da su njihova.
Jednom prilikom još kao devojčica vraćala sam se s njima iz Novog Sada za Beograd, nešto me je bolela glava, pa sam bila neraspoložena, a oni su, da bi mi olakšali put, odglumili celu Zonu Zamfirovu. Boža je vozio i govorio sve muške uloge, a Rada je sedela pored njega i glumila ženske. Umeli su ljudima da prirede neočekivana i originalna iznenađenja – priseća se Nataša Mijušković u knjizi.
Božidar se prilično mlad razboleo. Nataša pamti sa koliko ljubavi i pažnje je Radmila brinula o njemu. Novinarka kaže da je sigurna da je samo zahvaljujući Radinoj brizi Boža dočekao “lepe godine”.
I tako su, Radmila i Božidar živeli u harmoničnom braku “dok ih smrt nije rastavila”. Ispostavilo se – Radmilina.
Glumica je preminula 8. novembra 2001. Božidar ju je nadživeo za tek nešto više od godinu dana. Umro je 25. januara 2003. Danas počivaju zajedno na Novom groblju u Beogradu u Aleji zaslužnih građana.
