Ako ste gajili zablude i smatrali da su u prošlosti svi bili čedni i fini, vreme je da se razuverite. Baš ovde, u Beogradu, živela je žena koja je zavodila majčine rođake i prijatelje svog sina.
Rođena davne 1848. godine, Katarina Konstantinović bila je unuka Jevrema Obrenovića, rođenog brata kneza Miloša. Imala je jednog brata, pukovnika Aleksandra Konstantinovića, i polusestru, Simonu – Simku. Nju je rodila Katarinina majka Anka u vanbračnoj vezi sa svojim zetom Jovanom Germanom.
Pošto je Katarinin otac umro, knez Mihailo je sestru od strica Anku i sestričinu Katarinu povremeno pozivao da žive na vladarskom dvoru. Nesrećno oženjen groficom Julijom Hunjadi koja nije mogla da rađa, Mihailo je želeo da se razvede.
Julija je imala ljubavnika, grofa Karla fon Arenberga, a Mihailo je želeo da oženi svoju sestričinu – Katarinu Konstantinović.
Bio je to glavni razlog ljutnje srpskog naroda koji nije voleo ni Juliju – zbog katoličke vere i mađarskog porekla, ali je ogorčenost porasla kada su se proširile vesti da knez želi da oženi svoju rođaku. To se nije dopadalo ni kleru ni političarima, pa je i sam predsednik vlade Ilija Garašanin smenjen sa položaja 1867.godine, između ostalog, zbog svoje primedbe na razvod i budući brak srpskog kneza.
Ipak, do braka nije došlo i Katarina nije postala knjeginja. Knez Mihailo je ubijen u šetnji Košutnjakom 1868. godine. Tada su sa njim bile i rođake. Katarina je ranjena, njena majka je ubijena, pošto se hrabro borila sa naoružanim napadačima, a baka Tomanija prošla je neozleđeno.
Brzo je nastavila dalje
Te iste godine, 1868, dvadesetogodišnja Katarina udala se za generala Milivoja Petrovića Blaznavca. Ako uzmemo u obzir da su tačne glasine da je Blaznavac bio vanbračni sin kneza Miloša, Katarina se udala za majčinog polubrata. General je bio čak 24 godine stariji od mlade supruge. Imali su sina Vojislava i ćerku Milicu koja je preminula kao dete.
Posle pet godina braka, u aprilu 1873, general Blaznavac je preminuo, a Katarina se preudala. I to ponovo za svog rođaka. Mihailo Bogićević Ocika bio je ministar građevina Srbije i 18. gradonačelnik Beograda. Njih dvoje su napustili Srbiu i započeli nomadski život, seleći se svuda po Austrougarskoj. Ocika i Katarina usvojili su Delfu Ivanić, koja je postala slavna slikarka, dobrotovorka i, zajedno sa Nadeždom Petrović, idejni tvorac Kola srpskih sestara.
Međutim, Katarinu mesto nije držalo
Fatalna Katarina je ostavila supruga zbog mladog ljubavnika – prijatelja svog sina Vojislava. Kao raspuštenica, primala je finansijsku pomoć od svog sina, vojnika, ali i od Simke, svoje polusestre koja je bila udata za rumunskog političara i službovala je kao dvorska dama kraljice Elizabete Rumunske.
Katarina Konstantinović imala je 62 godine kada je preminula u Nišu, gde joj je sin Vojislav bio stacioniran kao vojnik. Sahranjena je u Beogradu, a Vojislav je preminuo iste godine.
