Amadeo Modiljani važi za jednog od najvažnijih italijanskih slikara 20. veka. Njegov stil je prepoznatljiv po erotici i portretima žena izduženog lica i figure.
Njegovi radovi danas su vredni više miliona dolara, međutim nesrećni umetnik umro je u potpunoj bedi.
Inače, Modiljani je rođen 1884.u bogatoj jevrejskoj porodici i njegov slikarski talenat je prepoznat još kada je bio dete.
Otac se protivio tome da mladi Modiljani krene u pravcu slikarskih studija, ali majka ga je podržala svim srcem da upiše školu kod velikog italijanskog majstora Giljerma Mikelija.
Foto: Giljermo Mikeli
Modiljani formira svoj prepoznatljivi stil tek pošto se preselio u Pariz oko 1906. godine. Njegov prepoznatljiv stil prati prepoznatljiv stil života. Oduševljen pariskim siromašnim umetnicima, propalicama i vagabundima, uglađeni Modiljani i sam počinje da prezire parisku gospodu i lažni sjaj buržuazije.
Mladi buntovnik se odriče svoje porodice i bogatih korena i odlučuje se da u siromaštvu provede ostatak svog života.
Njegov život u Parizu sastoji se od konzumiranja velikih količina opijata i druženja sa marginalcima po nižerazrednim bifeima. Od alkohola najviše je pio apsent a od opojnih droga je obožavao hašiš. U kombinaciji ove dve supstance znao je da provede i po više nedelja za redom.
U svom svetu alkoholičara, nepriznatih i siromašnih umetnika i uličara, prozvan je “princem vagabunda”. Njegovim nastranim performansima nije bilo kraja.
Često se skidao go na sred ulice skandalizujući uglađenu gospodu, što mu je i bio osnovni cilj.
I pored toga što je živeo autodestruktivnim životom, mnogi istoričari umetnosti smatraju da su upravo apsent i hašiš oblikovali njegov prepoznatljiv stil i da bi Modiljani da je ostao trezan bio verovatno mediokritetski slikar.
Postoje indicije da se Modiljani okrenuo poročnom i autsajderskom životu jer je patio od podmukle bolesti. Sa 16 godina dobio je tuberkulozu, a u Parizu je prikrivao simptome bolesti tvrdeći kako su njegovi napadi bili posledica zlouporabe alkohola.
Iako su alkoholičari bili obeleženi kao problematični deo društva, alkohol se i dalje smatrao društveno prihvatljivim opijatom. Sa druge strane, tuberkuloza je bila stalna pretnja Modiljaniju jer ga je prisiljavala na izolaciju. Ignorišući podmuklu bolest, Modiljani je samo ubrzao napredovanje tuberkuloze.
Konačno izgubio je borbu sa tuberkulozom 1920. godine u svojoj 35. godina. Umro je bez novca, ali ostavio je večnu i skupocenu zaostavštinu izvanrednih slika koja ga je kasnije utemeljila kao jednog od najvećih umetnika 20. veka.
Pored fenomenalnih slika ostavio je i prelepu verenicu Žanu Ebjuter koja je odmah izvršila samoubistvo kada je čula za njegovu smrt. Skočila je sa prozora stana koji se nalazi na 5. spratu usmrtivši sebe i dete koje je nosila u utrobi, piše vintidžnjuz.
Porodica je mimo njene želje da se sahrani pored svog voljenog verenika sahranila na groblju “Banju”, da bi se tek posle 10 godina dozvolila da se njeni posmrtni ostaci prenesu u Modiljanijevu grobnicu koja se nalazi na čuvenom groblju Per Lašez. Na njenom grobu piše: “Verni pratilac u ekstremnoj žrtvi”.
Njihova nesrećna veza ipak nije ostala bez potomstva. Njihova jedina ćerka Žana Modiljani poslata je kod tetke u Firencu gde je odrasla neznajući ništa o svojim roditeljima. Kasnije će Žana Modiljani vredno prikupljati materijal za svoju popularnu knjigu “Modiljani: čovek i mit”.
