Vilijam Čester Majnor rođen je u Šri Lanki 1834. godine. Njegovo ime malo ko danas zna, a ovaj ubica koji je dugo bio u ludnici, zaslužan je za jedan od najpoznatijih rečnika na svetu!
Vilijam je rođen u Šri Lanki, tadašnjem Cejlonu, zahvaljujući činjenici da su njegovi roditelji bili protestantski misionari. Imao je veliki broj polubraće i polusestara, a najpoznatiji od njih bio je Tomas Majnor, gradonačelnik Sijetla.
Mladi Vilijam Čester Majnor sa samo 14 godina odvojen je od porodice i poslat u Ameriku. Pohađao je slavni Medicinski fakultet pri univerzitetu Jejl i diplomirao je i specijalizirao komparativnu anatomiju 1863. godine.
Već u maju naredne godine, Majnor je dobio prvo zaduženje – primljen je u vojsku Unije, kao hirurg. Osim što je lečio ranjenike, Vilijam je imao i zadatak da kazni jednog irskog vojnika Unije tako što je morao da mu ureže slovo “D” na lice, kao oznaku da je mladić dezertirao.
Selidbe i ubistvo usled paranoje
Po završetku Građanskog rata, ovaj hirurg je premešten u Njujork gde je veći deo slobodnog vremena provodio sa prostitutkama. Do 1867. godine njegovo ponašanje je postalo zabrinjavajuće pa ga je vojska premestila na Floridu. Ipak, stanje mu se pogoršalo i naredne godine Majnor je primljen u bolnicu Svete Elizabete, psihijatrijsku ustanovu u Vašingtonu.
Vilijam Majnor preselio se u London 1871. godine. Živeo je u straćari i vodio je veoma raskalašan život. Gonjen paranojom ubio je Džordža Mereta, misleći da mu je ovaj provalio u sobu. Meret je, međutim, išao na posao, kojim je othranjivao svoje šestoro dece i trudnu suprugu.
Hirurga je sud proglasio za nevinog usled njegovog psihičkog oboljenja i Majnor je smešten u ludnicu. Pošto je procenjeno da nije opasan, dozvoljeno mu je da kupuje i čita knjige.
Rad na rečniku
Tako je u prepisci sa knjižarima iz Londona čuo za apel kojim su se tražili volonteri koji bi sastavili Oksfordski rečnik engleskog jezika. Majnor je u tome video svoj spas i ostatak života posvetio je ovom poslu. Postao je jedan od najvažnijih saradnika, prolazeći danonoćno kroz redove knjiga svoje privatne antikvarne biblioteke i pišući citate koji su ilustrovali upotrebu određenih reči.
Novim knjigama snabdevala ga je i udovica Džordža Mereta, njegove žrtve, koja ga je povremeno posećivala.
Prošlo je mnogo godina dok doktor Džejms Marej, urednik Rečnika, nije saznao za priču o životu Vilijama Majnora. Kasnije je izrazio zahvalnost za njegov rad govoreći da je Oksfordski rečnik engleskog jezika mogao da ilustruje reči iz poslednja četiri veka smo na osnovu rada ovog hirurga.
Pogoršano stanje i ukaz Vinstona Čerčila
Nažalost, godine 1902. stanje nesrećnog Majnora se pogoršalo. Imao je tešku halucinaciju da ga je neko tokom noći odveo iz sobe i odveo ga u Istanbul gde je bio primoran da siluje decu. U nastupu tog ludila, Majnor je izvršio autopeotomiju – odsekao je sebi polni organ nožem za pisma.
Pošto je to preživeo, nekoliko godina kasnije pušten je iz ludnice ukazom Vinstona Čerčila, a zatim deportovan u Ameriku gde je živeo još deset godina u psihijatrijskoj ustanovi.
