Šezdesetorica muškaraca ubila su Julija Cezara. Šezdesetoro ljudi sa šezdeset različitih života koji su ih doveli do toga da su spremni da okruže jednog čoveka u senatu i da naizmenično zabadaju noževe u njegovo telo.
Zvanično, senatori su napali Cezara kako bi ga sprečli da se kruniše za kralja. Ipak, prenosi portal Listverse, svako od njih imao je zaseban motiv koji ga je poveo na taj put ka Cezarovom ubistvu. Većina ovih muškaraca je zaboravljena u istoriji, a svaki od njih iza sebe je imao priču koja ga je dovela do toga da postane ubica.
BRUT
Cezar nije bio samo Brutov prijatelj, već i ljubavnik njegove majke. Pre Brutovog rođenja Cezar je spavao sa Servilijom, njegovom majkom i Brut je skoro sigurno znao za to. Tračevi o Cezarevoj i Servilinoj vezi kružili su Rimom, a ni sam Julije nije činio mnogo toga da prikrije romansu. Voleo je da je obasipa poklonima, čak je jednom dao šest miliona sestercija kako bi joj kupio jedan jedini biser.
Kad je Servilija ostarila sve je postalo još gore. U želji da imperator ne ostane prazne postelje, Servilija mu je u krevet postala sopstvenu kći – Brutovu sestru!
Inače, Brut je trebalo da bude ubijen kada je stao na stranu Pompeje u čuvenom ratu, ali Cezar je svojim ljudima naredio da ga ne diraju. Delom zato što je želeo da Servilija bude srećna, ali i zato što je spavao sa njom dok je bila trudna i bio je ubeđen da je Brut bio njegov sin.
Prema antičkoj tradiciji, koju prenosi rimski pisac Svetonije, Cezar je na samrti Brutu na grčkom rekao Kai su, teknon? (I ti, sine?). Latinsku verziju ove izreke (Et tu, Brute?) besmrtnom je učinio Vilijam Šekspir, a danas se ponekad navodi i u obliku Tu quoque, Brute, mi fili (Zar i ti, sine Brute?).
LUCIJE PONTIJE AKVILA
Ovaj tribun bio je naklonjeniji mirnim protestima. Kada je Cezar vozio kočiju kroz Rim, slaveći pobedu u Španiji, Akvila je odbio da ustane i pozdravi ga. Bio je to njegov tihi protest protiv tirana. Međutim, Cezar je tada viknuo: “Hajde onda, Akvila! Dođi i otmi mi republiku”.
Akvila bi možda i prešao preko toga da ga Cezar nije ismevao nedelju dana. Svako svoje izlaganje pred senatom, svaku rečenicu počinjao bi skromnim: “To jest, ako mi Pontije Akvila dozvoli”.
Nedugo potom, Lucije Pontije Akvila počeo je da se sastaje sa zaverenicima i udružio se sa njima. Dakle, zbog ismevanja i psihičkog nasilja, Akvila je rešio da ubije Cezara.
SERVIJE SULPICIJE RUF – LEMONIJA
Brut nije jedini zaverenik koji je morao da trpi da njegovi voljeni ulaze u Cezarovu postelju. Naime, imperator je spavao sa ženama mnogih rimskih moćnika.
Rimski orator i pravik Servije Sulpicije Ruf zvani Lemonija bio je oženjen Posthumijom. Jedan pisac je zabeležio da je ona “bila razvratna” sa Cezarom. Kupovao joj je poklone, slao joj je nakit, a Lemonija je sve vreme kovao zaveru protiv tirana.
Tvrdio je da Cezar ne poštuje senat dovoljno i neprestano se žalio na Julijeve odluke. Ne samo da je učestvovao u njegovom ubistvu, već je Ruf pobedio na duge staze – njegov prapraunuk postao je rimski imperator.
KVINT LIGARIJE
Mnogo pre nego što je dobio šansu da ubije Cezara, Kvint Ligarije je trebalo da bude mrtav. Borio se protiv Cezara u Rimskom građanskom ratu i bio je tako opasan ratnik da se uskoro našao i pred sudom. Preživeo je samo zato što ga je branio Ciceron, jedan od najboljih rimskih govornika.
Ciceron je naterao Cezara da pomiluje Ligarija, rekavši mu da čovek ne može biti bliži bogovima nego onda kada obezbedi sigurnost drugima. Štiteći Ligarija, tvrdio je Ciceron, Cezar bi osigurao ceo Rim i sprečio bi krvoproliće.
Imperatora je toliko potresao Ciceronov govor da je drhtao. Ispustio je dokumenta iz ruku i borio se da ne zaplače. Oslobodio je ratnika koji ga je na kraju probo nožem dok je Ciceron navijao.
GAJ TREBONIJE
Ovaj rimski vojskovođa pokušao je i ranije da ubije Cezara i to uz pomoć Marka Antonija. Sakupili su novac i angažovali ubicu. Međutim, taj pokušaj je propao. Cezar je bio uveren da iza toga stoji Marko Antonije, ali nije znao za Trebonija.
Tako je ovaj vojskovođa mogao da nastavi da kuje zaveru. Njegovo prijateljstvo sa Antonijem zbog toga je okončano. Kada je Marko Antonije saznao šta se dešava i pokušao da spasi Cezara, Trebonije ga je saterao u ćošak i odvlačio mu pažnju dok su drugi ubadali Cezara.
DECIM
Mnogi ljudi koji su ubili Cezara borili su se protiv njega u Građanskom ratu, ali Decim je jedinstven. Ne samo da je bio na Cezarevoj strani već mu je bio veoma blizak. Komandovao je jednom od najvećih vojski Cezarevog Rima i imperator ga je čak i usvojio.
Zaverenici su nekako uspeli da ga nagovore da im se pridruži a Cezar nije imao predstavu je i neko njemu toliko blizak umešan u strašnu zaveru. Dan pre atentata pozvao je Decima na vino i tada su pričali o najboljem načinu a umiranje.
Pošto je Cezar ubijen njegov testament je pročitan u javnosti i Decim je tada sanao ne samo da ga je čovek kojeg je ubio smatrao sinom, već da ga je imenovao za svog drugog naslednika. Ukoliko bi Oktavijan umro pre Cezara, Decim bi nasledio sve što je Gaj Julije posedovao.
