Džordž Orvel je za njega rekao da je najmaštovitiji pisac generacije, ali dugi niz godina njegova dela bila su osporavana, cenzurisana i zabranjivana, a jedini je umetnik koji je morao da svoja dela brani na sudu i dokazuje da "nisu pornografija".
Na današnji dan 1980. godine, umro je Henri Miler, književnik i, uz Hemingveja, jedan od najznačajnijih američkih pisaca 20. veka.
Detinjstvo i ranu mladost proveo u Bruklinu. Shvativši da akademski život nije ono što ga privlači, radio je kao taksista i bibliotekar kako bi se prehranio. Tokom svog posla u telegrafskoj službi počeo je da piše i tada je nastala Milerova prva knjiga “Sklopljena krila“.
Kurirska karijera trajala je četiri godine. Miler je već tada stekao reputaciju velikog ženskaroša koji je iza sebe ostavljao brakove, ali i slomljena srca bezbrojnih ljubavnica. Sa svojoj drugom ženom, Džun Edit Smit Mensfild, odlazi na proputovanje Evropom i, nakon što je i taj brak propao, rešava da se skrasi u “Meki i Medini” svih umetničkih duša sveta – gradu svetlosti, Parizu.
Miler se tu zaposlio kao lektor u pariskom izdanju lista “The Chicago Tribune”. Deceniju pre Drugog svetskog rata, proveo je uglavnom boemski živeći na račun svojih zvaničnih žena i bezbrojnih ljubavnica. Nezasit u seksu, posmatrao je svaku Parižanku koja bi prošla Monparnasom i maštao o avanturama u krevetu koje bi mogao da ima sa njom. Kada je stvarnost bila u pitanju, Miler je uživao sa dugogodišnjom partnerkom i erotskom spisateljicom, Anais Nin.
Zamerali su mu da piše samo o seksu. Henri Miler takvima je odgovarao u svom maniru.
– Seks je jedan od devet razloga reinkarnacije. Ostalih osam su nebitni – pisao je.
U Parizu je napisao svoja najveća dela – “Povratnik raka”, “Crno proleće“, “Povratnik jarca“, trilogiju “Ružičasto raspeće“ (“Seksus“, “Pleksus“, “Neksus“)… Kritičari su ga nazivali “piscem prostih knjiga”. Oni koji su ga podržavali tvrdili su da je seks doveo na mesto u literaturu kakvo zaslužuje i da erotika u književnosti nije ništa “sramotno”.
Istovremeno je bio i kritikovan i hvaljen, ali to ga nikada nije naročito zanimalo. Džordž Orvel nazvao ga je najmaštovitijim piscem generacije.
I dok su u Evropi njegova dela već uveliko štampana i bila nezaobilazna literatura maturantima koji su uz njih sanjali svoje prve erotske snove, u Americi su bila zabranjivana više od 30 godina!
Roman “Rakova obratnica”, objavljen u Parizu još 1934. američkoj publici predstavljen je tek 1961. Zgrozio je puritance, a jedan knjižar u Holivudu je čak osuđen na robiju zbog izlaganja knjige u izlogu radnje. Isto delo našlo se na Vrhovnom sudu SAD zbog svoje “vulgarnosti” gde je ustanovljeno da (ipak!) ima književnu vrednost i da nije pornografija!
Privatni život Henrija Milera nije se mnogo razlikovao od njegovih dela. Imao je pet zvaničnih brakova, ali i nebrojeno usputnih partnerki, a svoja seksualna iskustva često je pretakao u radnje svojih romana.
U jednom intervjuu iz 1961. Henrija Milera su pitali zašto piše samo o seksu.
– Seks je igrao veliku ulogu u mom životu. Vodio sam raskošan seksualni život i ne vidim zašto bi se to izostavilo – odgovorio je.
Posljednjih 20 godina života proveo je u Kaliforniji, ponekad objavljujući, ali to mu više nije bila glavna preokupacija. Danju je slikao, a pisao je samo povremeno. Umro je na današnji dan 1980. u 88 godini života.
