Uz ime Simona Bolivara idu i brojne kontroverze, a najčešće se odnose na njegovo revolucionarno delovanje u Južnoj Americi. Narod širom kontinenta ga je doživljavao ka "oslobodioca" i "oca nacije" , ali se malo zna da je njegova najveća podrška bila ljubavnica po imenu Manuela Saens.
U konzervativnim krugovima Evrope, vojskovođa baskijskog porekla Simon Bolivar je doživljen kao odmetnik. Težeći da učvrsti svoju vlast i nezavisan status u odnosu na Španiju, Bolivar je želeo da stvori Uniju država Južne Amerike. To mu nije pošlo za rukom, ali je uspeo da pobedi španske trupe i osnuje Vicekraljevstvo Novu Granadu, državu koja se nalazila na prostoru današnje Kolumbije.
U periodu od 1811. godine do 1824. godine, Bolivar je ujedinio Ekvador, Novu Granadu i Venecuelu pod imenom Kolumbija, a zatim uspeo i da oslobodi Peru. Narod ga je proglasio oslobodiocem i “ocem domovine”, a država istorijski poznata kao Gornji Peru ubrzo će dobiti ime po njemu – Bolivija.
Kada je već bilo izvesno da je njegova misija završena, te da nema više neprijatelja u Evropi, Bolivar se odrekao najjačeg oružje, svog najvernijeg saveznika – Manuele Saens, jedine osobe kojoj je mogao bezrezervno da veruje.
“Ta nežna, luda žena”
Manuela se nikada nije uklapala u društvene norme tadašnjeg Ekvadora. Kao vanbračno dete španskog plemića i Ekvadorke, bila je odbačena od crkve koja je i te kako imala uticaja u stvaranju nacija na novootkrivenom kontinentu.
Detinjstvo je provodila jašući konje i pucajući iz različitih vatrenih oružja. Vreme je provodila sa poslugom, a najviše se družila sa svojim tamnoputim prijateljem iz detinjstva, Džonatasom. U tinejdžerskim danima je pod prinudom poslata u katolički manastir kako bi se tamo “učila veri”, ali je vrlo brzo napustila ovo mesto.
Udala se za engleskog trgovca Džejms Torna. Veza je bila kratkog daha zbog njenog neobuzdanog temperamenta i avanturističkog duha.
Pobunjenicima se pridružila kada je imala 26 godina. U vrlo kratkom roku se pokazala kao sjajan obaveštajac, a delovanje u Limi je krunisano činom generala. Istakla se i u velikim marševima gde je sa vojskom prelazila i nekoliko hiljada kilometara. U ovim pohodima su ljudi pored ratnih opasnosti, umirali i od umora, bolesti i gladi, ali Manuel je bila snažna i neverovatno uporna.
Manuela je učestvovala u nekoliko bitaka od kojih je najpoznatija ona kod Ajakuča. Ovaj boj će se kasnije ispostaviti kao presudan u Bolivarovoj borbi za oslobođenje. Svom komandantu je posle bitke donela brkove mrtvih neprijatelja kao dokaz odanosti. Ove suvenire je kasnije koristila na brojnim maskenbalima koje je Bolivar često priređivao. Manuela se izdvajala od ostalih žena i po tome što je njen kućni ljubimac bio medved.
Bolivar ju je opisivao kao “nežnu, ludu ženu” i bila je njegova najdraža ljubavnica. Revolucionar je imao mnogo žena, ali bi mu brzo dosadile, pa ih je ili udavao za svoje vojnike ili jednostavno odbacivao. Međutim, Manuela je bila nešto drugo.
Bolivarov život bio je njena briga
Iako nije bila deo Bolivarovog obezbeđenja, Manuela je čak dva puta spasila život svom ljubavniku.
Presrela je napadače koji su planirali atentat na jednom maskenbalu. Maskirala se u oficira, sa brkovima kao neizostavnim detaljem. Na zabavi je nastao opšti metež, pa je Bolivar ubrzo prekinuo maskenbal pre nego što su napadači išta stigli da urade.
Drugi atentat je takođe trebalo da se desi u Bolivarovoj rezidenciji i ponovo je Manuela osujetila zaveru. General je sve vreme ignorisao upozorenja da je opasnost blizu, toliko blizu da su zaverenici jedne noći ušli u njegovu kuću.
Manuela je nagovorila Bolivara da priredi sebi toplu kupku. Tako je ubica, jednom kada je ušao u generalovu spavaću sobu, umesto Bolivara zatekao Manuelu. Ona je bila pretučena, ali je general za to vreme uspeo da pobegne na sigurno. Kasnije je javnost obaveštena da je napad izveden od strane više atentatora i da ih je Bolivar savladao. Nakon ovog događaja general je Manuelu zvao “oslobodilac osloboditelja”.
“Udaću se ponovo na nebu”
Sve vreme je Manuela bila zvanično udata za Engleza Torna. Osuđivana od društva i anatemisana od strane crkve, svom zvaničnom suprugu je poslala pismo.
Ljubavnica sam generala poslednjih sedam godina. Posle njega, mogla bih biti samo u vezi sa “Ocem, Sinom i Svetim Duhom”. Znam da niste dobro pihvatili naš rastanak. Sa generalom me ne može ujediniti ništa približno onom što ljudi zovu čast. Za mene je mnogo časnije da budem njegova ljubavnica, nego Vaša supruga. Ja ne živim u skladu sa zakonom, koji se ogleda u frazi “u dobru i zlu” . Ostavi me dobri moj Englezu. Nudim ti dogovor – na nebu ćemo se ponovo venčati – stajalo je između ostalog u pismu, namenjenom zakonitom suprugu.
Pismo je ubrzo stiglo i do Bolivara. Torn je iako zauvek odbijen, a njegova insistiranja da se Manuela vrati prošla su bez uspeha. Nekoliko puta joj je slao novac i skupe darove. Razvod, na njenu žalost, nikada nije dobila. Posle smrti je Manueli zaveštao čitavo bogatstvo, ali je ona sve to glatko odbila.
Sa slabljenjem Bolivarove Velike Kolumbije, nestala i romansa između njega i Manuele. Zbog sumnji da se želi proglasiti monarhom Bolivar je bio primoran da preda vlast 1830. godine. Iste godine u egzilu je preminuo od tuberkuloze ne uspevši sa se oprosti sa Manuelom.
Što se nje tiče, nove vlasti su je prognale iz Kolumbije, a ulazak u svoje zemlje joj je zabranila većina južnoameričkih država. Živela je kao izopštenik u malom gradu u Peruu prodajući cigarete. Umrla je 1856. i sahranjena je u zajedničkoj grobnici.
