Anelis Mari Frank imala je 13 godina kada je za rođendan dobila knjižicu za autograme. Odlučivši da je pametnije da je koristi kao dnevnik, Ana ju je popunila – nju i još dve beležnice, ne znajući da će baš njene misli postati najprecizniji opis skrivanja Jevreja od nacističkog horora.
Pisala je o promenama koje su se desile pošto je Nemačka okupirala Holandiju, ali i o ograničenjima i o tugovanju za bakom koja je umrla ranije te 1942. godine. Želela je da postane glumica ali je, usled nemogućnosti da gleda filmove dok se krila u poslovnoj zgradi svog oca, odlučila da svoje ambicije prebaci na novinarstvo.
– Hoću li ikada moći da napišem nešto veliko? Hoću li ikada postati novinarka ili pisac – pitala se Ana 5. aprila 1944. godine.
Dnevnik je pisala sve do 1. avgusta te godine. U utorak, 4. avgusta 1944. u Tajno skrovište Frankovih upala je Zelena policija, nakon anonimne dojave. Anina majka umrla je od gladi, a sestra od tifusa.
Ana Frank imala je svega 16 godina kada je preminula u koncentracionom logoru Bergen-Belsen – od tifusa, u martu 1945. godine, samo nekoliko nedelja pre oslobđenja.
Njen otac Oto preživeo je Aušvic i uspeo da pronađe dnevnik svoje ćerke koji je objavio 1947. godine.
Od tada je postao lektira deci širom sveta, i prodat je u više od 30 miliona primeraka i preveden na 67 jezika.
Ovaj video jedini je postojeći snimak Ane Frank, a snimljen je dok je gledala venčanje komšija 22. jula 1941. godine.
