Banditi i Divlji zapad idu ruku pod ruku. Jedan takav kriminalac po imenu Džordž Peret živeo je u Vajomingu, a svoju slavu stekao je nakon pljačkanja voza punog rasnih konja. "Veliki Nos", kako su ga zvali, toliko je iznervirao građane Rolinsa da su uradili nešto neverovatno bizarno i surovo.
Za vreme pljačke voza 16. avgusta 1878. godine Peret i njegova banda ubili su dva policajca, zamenika šerifa Roberta Vidoufilda i detektiva Tipa Vinsenta. Ubistvo dvojice policajaca brzo je otkriveno, a Perotova glava ucenjena je na 10.000 dolara da bi kasnije nagrada bila udvostručena na 20.000 dolara.
U februaru 1879. “Veliki Nos” i njegova banda bili su u Majlstaunu (sada Majls Siti, država Montana). Banda je došla do informacije da će ugledni lokalni trgovac, Moris Kan, krenuti sa novcem na istok kako bi kupio velike zalihe robe.
Peret je sa bandom usred bela dana napao konvoj. I pored toga što je Moris Kan putovao zajedno sa vojnom pratnjom koja je prevozila državni novac, nije uspeo da izbegne napad okrutne bande. Vojni konvoj od čak 15 vojnika i dva oficira nisu bili dovoljni da se odupru “Velikom Nosu”.
Pljačka se dogodila u tesnacu koji je kasnije prozvan Kanov tesnac. Da bi se prošlo kroz njega, vojska je morala da se razdvoji tako da je Peretova banda iskoristila to što je vojska išla van svoje uobičajne formacije.
Naoružana i maskirana Peretova banda čekala je vojsku na dnu tesnaca. Pljačka je bila brza i uspešna. Vojska je brzo razbijena, a Kan opljačkan. Prema pisanju tadašnje štampe oteto je 14.000 dolara, što bi danas iznosilo oko 320.000 dolara.
Međutim, Džordž Peret nije dugo uživao u krvavo stečenom bogatstvu. Uhapšen je 1880. nakon što se u jednoj kafani u vidno pripitom stanju hvalio kako je opljačkao voz. Vraćen je u Vajoming gde je osuđen na vešanje 2. aprila 1881. Zabeleženo je još i da je pokušao da pobegne iz lokalnog zatvora dok je čekao izvršenje smrtne kazne.
Kada se vest o pokušaju bekstva proširila gradom, 200 naoružanih muškaraca provalilo je u zatvor. Odveli su Perota do obližnje telegrafske bandere gde je linčovan.
Pošto je obešen o telegrafsku banderu doktori Tomas Megi i Džon Judžin Osborn insistirali su da im se da njegovo telo radi obavljanja brojnih analiza. Posebno su se bavili proučavanjem izgleda mozga ovog notornog kriminalca.
Lobanja je poklonjena petnaestogodišnjoj devojci po imenu Lilijen Hit koja je kasnije postala prva žena doktor u Vajomingu. Ostalo je zabeleženo da je Perotovu lobanju u početku koristila kao držač za olovke, kasnije kao pepeljaru, da bi lobanja ovog kriminalca na kraju završila kao držač za vrata, piše portal Vintagenews.com
Da stvar bude još bizarnija, Perotova koža sa butina, grudi i lica poslata je u fabriku kože u Denver sa jednim posebnim zahtevom – od nje je napravljen par cipela i jedna medicinska torba.
Cipele je nosio doktor Džon Judžin Osborn na inauguracionom balu nakon što je proglašen za prvog demokratskog guvernera države Vajoming.
Ali to nije sve!
Peretovo raskomadano telo usoljeno je u buretu viskija i to zato što su eksperimenti potrajali godinu dana.
Smrt “Velikog Nosa”, Džordža Perota, izbledela je nakratko da bi 1950. građevinski radnici otkopali njegove ostatke obnovivši na taj način priču o ozloglašenom kriminalcu čija se lobanja zajedno sa cipelama, tašnom i posmrtnom maskom čuva u Istorijskom muzeju u Rolinsu (Vajoming).
