Najnovije vesti

Vesti  Istorijski zabavnik  /  Zanimljivosti iz istorije

MRAČNA STRANA SRPSKE POBEDE U VELIKOM RATU: Priča koju nećete naći u udžbenicima istorije, a zbog koje će vas biti SRAMOTA

O srpskim vojnicima iz Prvog svetskog rata pisane su knjige i pevane pesme. Njihovo junaštvo slavljeno je širom sveta ali, ironično, u Srbiji su nakon Velikog rata dočekali strašnu sudbinu - zaborav!
Autor: A. B. Foto: Wikipedia
Vreme: 14:59h | 11. jul. 2017.
9

 

Pokazalo se da srpskoj državi vojnici trebaju samo da za nju, kada je dušmanin pred vratima, umru. Kada je trebalo živeti, otadžbina je bila mnogo manje brižna.

 

O tome najbolje svedoči sudbina vojnih invalida nakon Prvog svetskog rata

 

Veliku pobedu u ovom sukobu Srbija je skupo platila - tokom rata izgubila je, procenjuje se, između 1.100.000 i 1.300.000 stanovnika što je činilo gotovo trećinu ukupnog stanovništva ili čak oko 60% muške populacije!

 

Ipak, i one koji su preživeli dočekala je strašna sudbina. O srpskim vojnicima iz Prvog svetskog rata pisane su knjige i pevane pesme. Njihovo junaštvo slavljeno je širom sveta ali, ironično, u Srbiji su nakon Velikog rata dočekali strašnu sudbinu - zaborav!

 

Srbija nikada nije imala adekvatan pogram pomoći vojnim invalidima. Nesposobni za rad, ljudi koji su svoje zdravlje poklonili otadžbini, nakon rata nisu mogli da izdražavaju svoje porodice. Većina je završila proseći po ulicama, tužni starci sa natpisima: "Ratni invalid, pomozite" ili prodajući svoja krvlju plaćena odlikovanja.

 

Verovatno najlustrativniji primer odnosa države prema ratnim herojima je sudbina Milunke Savić. Srpska heroina Balkanskih i Prvog svetskog rata koju su zbog njene neizmerne hrabrosti Francuzi prozvali "srpska Jovanka Orleanka" završila je, i to tek posle intervencije njenih saboraca, kao čistačica direktora u Hipotekarnoj banci u Beogradu. Najodlikovanija žena u istoriji ratovanja u Srbiji je penziju stekla radeći. 

 

Više o sudbini Milunke Savić nakon Prvog svetskog rata možete pročitati KLIKOM OVDE!

 

Arčibald Rajs, švajcarski forenzičar, publicista, kriminolog i jedan od najvećih prijatelja srpskog naroda iz najtežih dana i te kako je znao za strašnu sudbinu srpskih vojnika nakon rata. Svojim očima je gledao kako junaci postaju prosjaci i na to je pokušao da ukaže.

 

Vrativši se u otadžbinu posle pobede, u kojoj nisu učestvovali, vaši intelektualci su težili da upravljaju svim poslovima. Seljaci njima nisu ništa značili iako su činili ogromnu većinu u Srbiji, a vojnici, tvorci pobede, za njih su bili "prostaci", dobri da mlate neprijatelja i ginu, i ni za šta drugo... Umesto da deluje pozitivno vaša inteligencija je delovala negativno. Umesto da gradi, ona je razgrađivala. Ona je žarište truleži i iskvarenosti, od čega toliko trpite. Ako joj dopustite da nastavi, zemlja vam je izgubljena – zapisao je Rajs u svojoj knjizi-manifestu i "dijagnozi" srpskog naroda - "Čujte Srbi, čuvajte se sebe".

 

Njegove reči nije imao ko da čuje. Uskoro je postao samo "jedan Nemac"  čije kritike na račun novog društva nisu dobrodošle.

 

Razočaran i sam, Rajs je umro u svojoj vili na Topčideru 1929. godine, ali tu se nije završila njegova želja da pomogne srpskom narodu. Testamentom koji je ostavio njegova kuća trebalo je da pripadne srpskim ratnicima-invalidima koji su se nakon rata našli u nevolji i siromaštvu.

 

Rajsove poslednje želje nisu ispunjene, a više o sudbini koja je zadesila njegov dom u Beogradu možete čitati KLIKOM OVDE!

Komentari

zvezdan 12 Jul, 09:37h kaže:

Pa ovo i nije neka tajna...sve je tacno i javnost je sa ovim uoznata...ipak fale neki vrlo vazni detalji....Drzava jeste okrenula ledja borcima iz prvog svetskog rata a razlog zato je bio sto su Karadjoredjevici posto poto hteli da izglade odnose sa hrvatskim i slovenackim politicarima. Najbolje je naravno bilo da se sukob iz prvog svetskog rata zaboravi sto pre i to su platili heroji sa Cera, Kolubare i Solunskog fronta...Karadjordjevici su vezu sa srpskim narodom drzali preko pravoslvane crkve. Naime sve do trece decenije 20 veka srpska pravoslavna svrkva je bila izuzetno siromasna...a onda su Karadjordjevici...tada najbogatija monarhisticka porodica u Evropi...poceli da je cascavaju kapom i sakom...paradoks je, sto mnogi ne veruju, da je tek Josip Broz Tito, insistirao da se ucesnicima prvog svetskog rata u Srbiji odobre penzije tako da su ipak docekali starost sa solidnim izvorom prihoda....

Predrag 12 Jul, 22:34h kaže:

Moj pradeda je bio direktor Hipotekarne banke, njegov sin jedinac je umro 1919. od posledica ranjavanja u ratu i bio u 1300 kaplara, presao Albaniju i bio na Solunskom frontu,pradeda je umro 1946 kao teska sirotinja gladan i bos, nas su ubili Nikola Pasic i kralj Aleksandar Karađorđević napravivši kraljevinu SHS, jedan od najvećih protivnika bio je vojvoda Živoin Mišić

kondor 12 Jul, 21:47h kaže:

Pa i danas, ni preko Strazbura nemože ništa da se uradi... Savetujem mlađima da ne ratuju... jer vide kako smo mi prošli i stručnjaci i borci, sve su to građani drugog reda

Miodrag 11 Jul, 15:52h kaže:

Baš me čudi!Odkud to?Nije valjda!

Ђорђе Ивковић 13 Jul, 09:31h kaže:

Типично искривљена слика стварног стања.
Најпре, у опште није тачно да је држава окренула леђа својим ратницима. На пример, на десетине хиљада је добило колонизацију.
Е сад, Краљевина је била озбиљна држава. Њени ратници нису ни очекивали да им држава плаћа што су извршили своју дужност. Једноставно, враћали су се после рата кућама и настављали свој живот.
Можда је управо пример Милунке Савић најсликовитији. Шта је требало, са 28 година да добије борачку пемзију и не ради ништа?
Не, Милунка Савић је ДОБИЛА КОЛОНИЗАЦИЈУ У бАЧКОЈ, У МЕСТУ СТЕПАНОВИЋЕВО, кућу и пет хектара најплодније земље у Европи. Из неког разлога, њој тамо живот није одговарао, напустила је све и дошла у Београд да живи. Пошто није имала никакве школе, шта је могла да ради?
Друго, одлуке није доносио краљ (као данас наш самодржац) већ Парламент. И ту је око помоћи рањеним ратницима било великих сукоба и опструкције. Коначно, Пуниша Рачић је био изазван бестидним Радићевим провокацијама типа: "Пошто је та српска крв, ја имам паре, плати ћу то!"
Коначно. У Титовој Југославији његови "борци" су имали неумерене привилегије и били су изнад закона. Супротно, солунски ратници били третирани као најгори непријатељи, мучени и шиканирани. Сетимо се како су убили војводу Бојовића и пуковника Гавриловића. Тако је и Милунка Савић до последњих дана радила као клозетарка. Може ли неко да замисли Јованку Будисављевић, која није имала ништа више школе од Милунке, да ради као клозетарка? Не, и кад је пала у немилост, имала је кућу и послугу на располагању.

Nije moguće komentarisati vesti starije od 5 dana.