Najnovije vesti

Vesti  Istorijski zabavnik  /  Zanimljivosti iz istorije

PRIČA ZA PONOS I SUZE: Izgleda malo i nebitno, ali ovo je NAJVAŽNIJI CVET U SRPSKOJ ISTORIJI, a evo i zašto

Dan primirja u Prvom svetskom ratu - 11. novembar, prvi put je kao državni praznik u Srbiji obeležen pre pet godina. Od tada se kao simbol koji na reverima nose zvaničnici i javne ličnosti, ali sve više i obični građani, pojavljuje stilizovani prikaz lepog ljubičastog cveta sa pet latica i zeleno-crnom pozadinom. Reč je o Natalijinoj ramondi, verovatno najsimboličnijem cvetu u srpskoj istoriji.
Autor: A. B. Foto: Wikipedia/Francine Riez
Vreme: 10:40h | 11. novembar. 2017.
0

 

Dan kada su u železničkom vagonu u Kompijenu, sile Antante potpisale primirje sa Nemačkom i time okončale Prvi svetski rat, od 2012. godine se i u Srbiji slavi kao državni praznik

 

Ako je prema broju žrtava, tragediji i golgoti koju je naš narod preživeo za te četiri godine sukoba, ovo je trebalo da se dogodi i mnogo ranije, ali od 2012. Dan primirja je dobio i svoj simbol – značku Natalijina ramonda.

 

Većina građana Srbije tada je prvi put čula za postojanje ovog neverovatnog cveta čija simbolika je višestruka i neverovatno značajna za našu istoriju.

 

Bulka kao simbol mira

 

I neke druge zemlje učesnice Prvog svetskog rata imaju cvetove kao simbole primirja. U Velikoj Britaniji i zemljama Komonvelta zvaničnici i građani na reverima nose stilizovani cvet bulke. Prema predanju, na poljima Flandrije – poprištu najkrvavijih rovovskih bitki, prvi cvet koji je posle rata nikao bio je crvenocrni cvet divljeg maka. 

Natalijina ramonda uglavnom raste na istoku Srbije, ali i na planini Nidže, čiji je najviši vrh Kajmakčalan bio poprište slavne srpske pobede u Prvom svetskom ratu. Reč je o endemskoj vrsti koja uspeva samo u Srbiji, Makedoniji i delovima Grčke. 

 

TAJNA "GOMILE KAMENJA" u Pionirskom parku: Priča o veličanstvenoj pobedi koje nema u udžbenicima istorije

 

Danas je ova biljka zaštićena u našoj zemlji kao prirodna retkost i čuva se u Botaničkoj bašti "Jevremovac” u Beogradu.

Natalijinu ramondu je u okolini Niša 1884. godine otkrio doktor Sava Petrović, a opisao ju je Josif Pančić. 

 

Biljka je ime dobila po kraljici Nataliji, supruzi kralja Milana Obrenovića.

 

Natalijina ramonda spada u drevne, praktično fosilne vrste. Ona je ostatak suptropske flore, verovatno iz Afrike, preživela je ledeno doba i potom stigla na Balkan.

 

Jedna odlika Natalijine ramonde odredila je ovu biljku kao najveći simbol srpskog stradanja u Velikom ratu - čak i kada se potpuno osuši i deluje mrtvo, samo nekoliko kapi vode dovoljne su da ponovo oživi i procveta

 

Među skoro 300.000 poznatih cvetnica u čitavom svetu, samo trideset biljnih vrsta ima ovu osobinu. Zato je i botaničari zovu "biljkom feniks", a istoričari navode da se baš tako i Srbija uzdigla iz pepela Prvog svetskog rata i vaskrsla još moćnija i slavnija. 

 

Tražili su mu da preda Beograd... odgovor srpskog generala u JEDNOJ REČENICI BIO JE FENOMENALAN

 

Pozadina amblema Natalijine ramonde je zelena i crna, što su boje Albanske spomenice - medalje koja je dodeljivana kao znak sećanja na golgotu i strahote koje je srpska vojska preživela povlačeći se preko Albanije.

Komentari

Nije moguće komentarisati vesti starije od 5 dana.